HAG/DEN HAAG | 23.04.2008.

VEŠTAK KOJI TO NIJE

Na kraju dvodnevnog iskaza u kojem je pobijao navode izveštaja američkog stručnjaka za otomansko kulturno nasleđe Andrasa Ridlmajera o uništavanju džamija i drugih verskih objekata na Kosovu 1999. godine, srpski istoričar Branimir Jokić rekao da sebe "ne smatra stručnim veštakom" za muslimanske verske objekte

Branimir Jokić je 1998. godine postavljen za direktora Muzeja u Prištini i na tom mestu se zadržao do danas, s tim što je muzej pri povlačenju srpske vojske i policije izmešten u Beograd. Za potrebe odbrana šestorice bivših srpskih zvaničnika optuženih za zločine na Kosovu 1999. godine sačinio je ekspertski izveštaj u kojem pobija navode studije veštaka optužbe, američkog eksperta za otomansko kulturno nasleđe na Balkanu Andrasa Ridlmajera/Andras Riedlmayer i njegovog saradnika Endrjua Heršera/Andrew Herscher. U njihovom izveštaju se navodi da je na Kosovu u vreme NATO intervencije delimično ili u potpunosti uništeno 225 od 607 islamskih verskih objekata i to dejstvima sa zemlje - dinamitom, granatama i paljenjem – a ne iz vazduha.

Jokić u svojoj analizi Ridlmajeru pre svega zamera "pogrešan metodološki pristup" koji je, po njemu, mogao rezultirati pogrešnim zaključcima. Tvrdi da su američki eksperti prekratko boravili na Kosovu da bi mogli da popišu sve oštećene objekte, te da su koristili "etnički obojene izvore" jer su u toku obilaska Kosova 1999. i 2001. godine sarađivali samo sa lokalnim Albancima. Najveći deo Ridlmajerovog izveštaja Jokić smatra "neupotrebljivim", jer deo navedenih verskih objekata nema uredne katastarske papire, pa ih je teško identifikovati.

Usred glavnog ispitivanja predsedavajući sudija je rekao da je "nezadovoljan Jokićevim veštačenjem" jer on ne govori jesu li verski objekti na Kosovu, koje navodi Ridlmajer, uništavani ili ne. "Ja ne sporim da su neke džamije uništene, ali se zbog loše metodologije američkih stručnjaka iz njihovog izveštaja ne može utvrditi o kojim se radi", pokušao je da pojasni srpski veštak.

Tužilac je u unakrsnom ispitivanju, između ostalog, nastojao da ukaže na Jokićevu nedovoljnu stručnost pošto je pre postavljenja na mesto direktora Muzeja u Prištini radio kao profesor u srednjoj školi i menadžer u jednoj izdavačkoj kući. Svedok kaže da u tome ne vidi ništa sporno jer je samo konkurisao na upražnjeno mesto direktora za koje je pre postavljenja imao bogato iskustvo bavljenja istorijom, naukom koja se "široko bavi stvarima". Misteriju o stručnosti je, čini se, razrešio predsedavajući sudija kada je na kraju šestočasovnog iskaza pitao Jokića da li sebe uopšte smatra veštakom za muslimanske verske objekte. "Ja nisam stručni veštak za to", bio je jasan svedok.