HAG/DEN HAAG | 30.08.2010.

TUŽILAC: "SPORNI SU ZLOČINI, A NE OLUJA"

U završenoj reči na suđenju generalima Gotovini, Čermaku i Markaču tužilac naglasio da nikada nije tvrdio da je Hrvatska imala plan ili politiku da protera krajinske Srbe, već da su to uradili hrvatski zvaničnici uključeni u udruženi zločinački poduhvat koji je predvodio predsednik Tuđman, a u kojem su učestvovala i trojica optuženih

Odluka o pokretanju operacije "Oluja" nije sporna, ali je sporan "uspešan napor" dela hrvatskih zvaničnika na čelu sa predsednikom Franjom Tuđmanom da se "okoriste tom okolnošću" i u delo sprovedu plan da se iz Krajine eliminišu Srbi. Takav stav haškog tužilaštva je u uvodnom delu završne reči na suđenju generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču izneo američki tužilac Alen Tiger/Alain Tieger, naglašavajući da on i njegove kolege nikada nisu tvrdili da je Hrvatska imala plan ili politiku da nekoga protera, već da su to uradili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, među kojima su i trojica optuženih.

Prema tužiocu, cilj udruženog zločinačkog poduhvata proterivanja Srba iz Krajine definisan je 31. jula 1995. godine na Brijunskom sastanku predsednika Tuđmana sa njemu lojalnim visokim zvaničnicima. Podsetio je sudije veća na delove Tuđmanovog izlaganja u kojima se nalaže da se srpskim civilima "otvori izlaz" za bekstvo, a da im se u isto vreme garantuju "tobožnja ljudska prava", u nadi da će za njima poći i krajinska vojska. Tiger je podsetio i na Tuđmanovo protivljenje višenacionalnim državama i zagovaranje etnički homogene Hrvatske bez Srba, i to u prisustvu međunarodnih predstavnika. Hrvatski predsednik je, ukazao je tužilac, Srbe nazivao "rakom u stomaku Hrvatske" čije je širenje trebalo da bude sprečeno"Olujom".

Kada su Srbi jednom proterani iz Hrvatske, činjeno je sve da se oni ne vrate: uništavana je ili konfiskovana njihova imovina i povratak je bio i fizički sprečavan. Tuđman je, naglasio je tužilac, "bio ponosan na učinjeno", o čemu svedoče reči izgovorene na proslavi prve godišnjice "Oluje" kada je rekao "da je Knin vraćen u krilo Hrvatske, čist kao u vreme kralja Zvonimira". Drugim rečima, ostvareno je prisilno i trajno proterivanje Srba iz Krajine, što je bio cilj udruženog zločinačkog poduhvata.

Nakon Tigera, reč su preuzeli njegovi saradnici, koji su govorili o pojedinačnim elementima udruženog zločinačkog poduhvata i ulozi optuženih u njima. Tužilac Ruso/Russo je naglasio da je na Brijunskom sastanku isplanirano da se proterivanje srpskog stanovništva ostvari kombinacijom neselektivnih artiljerijskih napada i psihološkog pritiska. Podsetio je na Gotovinino naređenje od 2. avgusta 1995. godine da se pod topničku paljbu stave gradovi Knin, Obrovac, Gračac i Benkovac. Da bi se izbegle oštrije reakcije međunarodne zajednice pribeglo se "umerenim protivpravnim napadima" sa ciljem da se stanovništvo zastraši i natera u beg, a da se gradovi i sela ne oštete previše. Tužilac odbacuje tezu odbrane da je odluka krajinskog rukovodstva o evakuaciji bila razlog odlaska srpskih civila, te ukazuje da je panika zahvatila stanovništvo i pre donošenja te odluke, za koju, uostalom, mnogi civili nisu ni čuli.

Jedan od elemenata udruženog zločinačkog poduhvata, po tužiocu Hederaliju/Hedaraly, bilo je spaljivanje i pljačkanje kuća u Krajini sa ciljem da se preostali Srbi prisile na odlazak i spreči povratak onih koji su već otišli. U toku i neposredno nakon "Oluje", prema izveštajima međunarodnih predstavnika na koje je podsetio tužilac, uništeno je između 60 i 90 odsto kuća u srpskim selima. Jedino je "koliko-toliko" pošteđena imovina u većim mestima u koja su potom useljeni Hrvati.

Za vreme i nakon "Oluje, podsetio je Hederali, ubijeno je najmanje 324 srpskih civila i ratnih zarobljenika, čiji su leševi uglavnom bez istrage sahranjeni na groblju u Kninu. Činjenica da je dve trećine žrtava stradalo odmah po ulasku Hrvatske vojske u Krajinu, te da više od polovine ubijenih čine žene i starci likvidirani vatrenim oružjem, po tužiocu ukazuje da se ubistva nisu dogodila slučajno, već da su bila deo jednog obrasca. Ubistva se, inače, u završnom podnesku optužbe ne navode kao element udruženog zločinačkog poduhvata, već kao njegova "prirodna i predvidiva posledica."

Govoreći o odgovornosti trojice optuženih, predstavnici optužbe su naveli da su generali Gotovina i Markač aktivno učestvovali u operaciji "Oluja", ali i na Brijunskom sastanku gde je utemeljen plan za proterivanje Srba, dok je Čermaka u udruženi zločinački poduhvat "uveo predsednik Tuđman" postavljanjem na mesto zapovednika Zbornog mesta Knin.

General Gotovina se tereti za dela vojnika koji su mu bili podređeni kao zapovedniku Zbornog područja Split i prvom čoveku "Oluje", kao i za to što nije preduzeo razumne mere da se ubistva, pljačke, paljevine i drugi zločini spreče. Isto tako, general Markač se tereti za, kako je rekla tužiteljica Mahindaratne, "celu bujicu" zločina koje su počinili njemu potčinjene jedinice specijalne policije. Radi se, između ostalog, o spaljivanju i pljačkanju Gračaca, Otrića i Donjeg Lapca i ubistvima srpskih civila koji su se našli na putu hrvatskim specijalcima, među kojima je i petoro staraca u selu Grubori. General Čermak je, prema optužbi, odgovoran zbog toga što svoja ovlašćenja nad vojnom i civilnom policijom u Kninu nije iskoristio za sprečavanje zločina i kažnjavanje počinilaca nakon "Oluje".

Tužilac traži da se, u skladu sa stepenom učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu i težinom individualne odgovornosti, trojica optuženih osude na višegodišnje kazne zatvora. Predložena kazna za generala Gotovinu je 27, za Markača 23 a za Čermaka 17 godina zatvora.

Pred kraj današnjeg celodnevnog zasedanja počelo je iznošenje završnih reči Gotovininih branilaca koji su, inače, danas dostavili podnesak u kojem od sudija traže da, ukoliko u toku razmatranja dokaza zaključe da njihov klijent nije kriv, usmeno nalože njegovo momentalno oslobađanje, ne čekajući pisanu presudu.