HAG/DEN HAAG | 26.07.2001.

TUĐMAN - SAUČESNIK OPTUŽENOG GENERALA GOTOVINE

U Hagu objavljena optužnica protiv Ante Gotovine, penzionisanog generala Hrvatske vojske optuženog za zločine tokom i nakon operacije "Oluja", od avgusta do novembra 1995. U optužnici se, na tri mesta, navodi da je zločine za koje se tereti general Gotovina počinio u sprezi sa drugima, "uključujući i predsednika Franju Tuđmana"

Zbog kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena tokom i nakon operacije "Oluja" u avgustu 1995. penzionisani general Hrvatske vojske Ante Gotovina optužen je za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja. U optužnici koju je 8. juna 2001. potvrdio sudija Fuad/Fouad Riad, a sa koje je danas, na zahtev tužioca Karle/Carle del Ponte, skinut pečat Tribunala, na tri mesta se – kao saučesnik optuženog Gotovine - pominje bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman. U optužnici se, naime, navodi da je zločine za koje se tereti – a posebno za progon krajinskih Srba na političkim, rasnim i verskim osnovama, kao i za njihovu deportaciju i prinudno raseljavanje - optuženi Ante Gotovina počinio u sprezi sa drugima, "uključujući i predsednika Franju Tuđmana."

Kao komandant Splitske vojne oblasti i zapovednik snaga HV koje su u operaciji "Oluja" učestvovale u Sektoru Jug, general Ante Gotovina je optužen za progone krajinskih Srba na političkim, rasnim i verskim osnovama kao i za ubistvo najmanje 150 civila i nestanak stotina drugih. Slede, zatim, optužbe za pljačku imovine, bezobzirno razaranje gradova, naselja i sela; deportaciju i prisilno raseljavanje stanovništva čiji je ukupni rezultat, kako se navodi u optužnici, izmeštanje između 150 i 200 hiljada krajinskih Srba u BiH i Srbiju. Konačno, Ante Gotovina je optužen i za druga nehumana dela: nečovečno postupanje, ponižavanje i degradiranje krajinskih Srba. U pet tačaka optužnice ova se dela pravno kvalifikuju kao zločini protiv čovečnosti, a u tri kao kršenja zakona ili običaja ratovanja. Ta dela su, precizira se u optužnici, izvršena u periodu od 4. avgusta do 15. novembra 1995.

General Gotovina je optužen po oba osnova odgovornosti: ličnom - zato što je, u sprezi s drugima, planirao, podsticao ili naredio zločine - kao i po osnovu komandne odgovornosti, jer nije sprečio potčinjene da vrše te zločine, niti ih je zbog toga kaznio.

Zapečaćeni nalog za hapšenje generala Gotovine je u junu ove godine dostavljen hrvatskim vlastima. Pošto taj nalog još nije izvršen, tužilac je zatražila skidanje pečata sa optužnice i izrazila, u današnjem saopštenju, očekivanje da će hrvatske vlasti "odmah preduzeti korake za hapšenje optuženog."

Osvrćući se na reakcije koje su u Hrvatskoj izazvale optužnice protiv generala Gotovine i Ademija, glavni tužilac Karla/Carla del Ponte je danas podsetila da je Tribunal nadležan za krivično gonjenje pojedinaca odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, a ne za prosuđivanja imaju li države pravo da u određenim okolnostima koriste silu za ostvarenje svojih ciljeva. Međutim, ističe Del Ponte, važno je imati na umu da "čak i u zakonitim oružanim sukobima - pojedinci mogu počiniti teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, kao što su ratni zločini ili zločini protiv čovečnosti".