HAG/DEN HAAG | 03.09.2012.

SVEDOK MASAKRA U SOBI BROJ TRI LOGORA KERATERM

Prijedorčanin Safet Tači opisao šta je iz susedne prostorije video tokom masakra u zloglasnoj sobi broj tri logora Keraterm u kojoj je krajem jula 1992. godine ubijeno oko 150 nesrpskih zatočenika. Mladićevi problemi sa merenjem pritiska

Radna sedmica na suđenju Ratku Mladiću počela je jutros iskazom Safeta Tačija, žrtve prijedorskih zločina i svedoka jednog od najvećih masovnih ubistava tokom rata u BiH. On se uoči izbijanja sukoba iz Zagreba gde je radio vratio u prijedorsko selo Hrnjići kako bi pokušao da izvuče ženu i decu, ali je ubrzo sa stotinama drugih nesrpskih civila uhapšen i sproveden u logor Keraterm.

Smešten je u sobu broj dva gde je već bilo oko 500 muslimanskih i hrvatskih logoraša starosti od 16 do 70 godina. Soba je, kaže, bila pretrpana, neki od zatočenika su bili teško pretučeni, nije bilo nikakvih higijenskih uslova, po ljudima su hodale vaške, a zidovi su bili mokri od vrućine. Najgori zločin u Keratermu dogodio se u noći između 24. i 25. jula 1992. godine nad logorašima smeštenim u sobu broj tri kada je, po optužnici, ubijeno oko 150 ljudi.

Svedok je incident posmatrao kroz vrata prostorije u kojoj je bio zatočen. Video je, kaže, svetla i mitraljeze kako pucaju po ljudima koji su zapomagali i molili vojnike da ih ubiju. Kasnije je, kaže, razgovarao sa jednim od preživelih koji mu je rekao da je nastala panika kada je u sobu ubačen otrovni gas usled čega su logoraši razvalili vrata i krenuli napolje, gde su ih sačekali rafali dva mitraljeza, ranije postavljena ispred zgrade. Ujutro su stigli kamioni u koje su zatočenici, uključujući i svedoka, ubacili mrtve i ranjene žrtve masakra. Svedok kaže da nikoga od ranjenika kasnije nije video.

Tužilac Artur/Arthur Traldi je danas predočio izveštaj Prvog krajiškog korpusa VRS u kojem se navodi da je uveče 24. jula 1992. godine u "sabirnom centru Keraterm" pri pokušaju "masovnog bekstva" ubijeno 50 zatočenika. Safet Tači kaže da su ti navodi "potpuno netačni", jer se, prvo, radilo o logoru a ne sabirnom centru, zatim nije ubijeno 50 već, po njemu, oko 200 ljudi i niko nije bežao. Mladićev branilac Miodrag Stojanović je u unakrsnom ispitivanju nastojao da dokaže da je vojni izveštaj ipak tačan, ukazujući na svedokove ranije izjave u kojima je rekao da su ljudi iz sobe broj tri "trčali na sve strane". Tači odgovara da bežanja nije bilo dok u prostoriju nije ubačen gas, zbog čega su zatočenici pokušali da izađu i "dođu do zraka". Svedok nije mogao da odgovori na sugestiju da su za masakr u Keratermu odgovorni srpski policajci a ne vojnici.

Safet Tači je iz Keraterma prebačen u Trnopolje, odakle je 21. avgusta 1992. godine u konvoju preko planine Vlašić krenuo za Travnik. Tokom puta su, kaže, zatočenici među kojima je bio i njegov zet izvođeni iz autobusa i tu im se gubi svaki trag. U Trnopolju su prethodno bili zatvoreni i njegova žena i deca, a na slobodnu teritoriju su prebačeni ranije u vagonima koji, kako je svedok rekao, "inače prevoze stoku".

Optuženi se jutros nije pojavio u sudnici na samom početku zasedanja, iskazujući tako nezadovoljstvo odlukom sekretara da mu pritisak mere za to obučeni pripadnici obezbeđenja, već je tražio da to učini neko od medicinskog osoblja. Nakon kraćeg zastoja i upozorenja predsedavajućeg sudije Orija/Orie da će se suđenje nastaviti sa njim ili bez njega, vratio se u sudnicu. Mladić danas nije mahao papirima kao prošle sedmice, a od rekvizita je u sudnicu poneo samo češalj koji je tokom Tačijevog iskaza obilato koristio.

U poslednjem delu današnje rasprave iskaz je započeo Rajif Begić jedini preživeli sa Vrhpoljskog mosta, na kojem je 31. maja 1992. godine streljano dvadesetak muslimanskih muškaraca iz zaselaka oko Sanskog mosta. Begić je o tome dva puta svedočio u Tribunalu – na suđenjima Radoslavu Brđaninu2002. i Momčilu Krajišniku 2004. godine.

Na početku današnjeg iskaza Begić je opisao kako su 25. maja 1992. godine "pripadnici Šeste krajiške brigade", smešteni u lokalnoj osnovnoj školi, napali njegovo selo Donji Begići. Šest dana kasnije je zarobljen zajedno sa dvadesetak muškaraca iz njegovog i okolnih sela. Rečeno im je da će biti sprovedeni do Sanskog mosta gde ih čekaju autobusi kojim će biti transportovani dalje. Stigli su međutim samo do Vrhpoljskog mosta. Jadranko Palija, vojnik koji je komandovao sprovođenjem zarobljenika, je na putu do mosta hicima iz pištolja ubio četvoricu muškaraca iz kolone. Rajif Begić sutra nastavlja svedočenje.