HAG/DEN HAAG | 28.08.2012.

"PIROMANIJA" U SARAJEVU

Na suđenju Ratku Mladiću, Džon Džordan svedočio o naporima sarajevskih vatrogasaca i stranih dobrovoljaca da obuzdaju "palež i piromaniju" i ugase stotine požara izazvanih granatiranjem Sarajeva. Kako su pripadnici međunarodne vatrogasne brigade štitili sarajevske kolege i da li su "naoružani vatrogasci" bili pretnja po bezbednost kolega i civila?

Nakon svedoka sa pseudonimom RM-147 čiji se iskaz u potpunosti odvijao na zatvorenoj sednici, suđenje bivšem komandantu Glavnog štaba VRS je nastavljeno svedočenjem Džona Džordana/John Jordan, nekadašnjeg američkog marinca i pripadnika nezavisne vatrogasne brigade (GOFRS) koja je pod okriljem UN gasila požare sa obe strane linije fronta u Sarajevu.

Tužilac je uveo u dokaze Džordanovu izjavu i nekoliko video snimaka koje je svedok prosledio tužilaštvu 2006. godine. Na snimcima televizijskih mreža poput CNN i ABC su zabeleženi napori međunarodnih i sarajevskih vatrogasaca da obuzdaju "palež velikih razmera i piromaniju" u Sarajevu.

Džordan je boravio u Sarajevu od novembra 1992. do oktobra 1995. godine i za to vreme je učestvovao u gašenju 200 do 300 požara i pomogao stotinama povređenih civila. Džordan i pripadnici njegove brigade su i sami bili izloženi vatri kada su pokušavali da ugase požare, zaštite sarajevske vatrogasce ili pomognu ranjenim civilima. Vatra je najčešće dolazila sa područja pod kontrolom bosanskih Srba mada su jednom prilikom pogođeni gelerima granate koju su, rekao je, ispalile snage Armije BiH.

Na obroncima iznad Sarajeva, Džordan je, kaže, video ukopane minobacače VRS, spremne za paljbu. Odgovarajući na pitanja Mladićevog branioca Dragana Ivetića, Džordan je potvrdio da nikada nije video ispaljivanje minobacača dok je prolazio pored njih. Dodao je, međutim, da je video i osetio njihovo delovanje dok je bio u gradu.

Branilac je nastojao da dovede u pitanje kredibilitet svedoka sugerišući da je bio "plaćenik" i učestvovao u tajnim misijama izvan SAD. Džordan je odgovorio da je u Sarajevo došao kao vatrogasac dodajući, međutim, da su on i članovi njegove ekipe bili naoružani. Ivetić je sugerisao da su naoružani vatrogasci bili legitimna meta te da su provocirali vatru zaraćenih strana i ugrožavali nenaoružane vatrogasce i civile. Džordan je odgovorio da je do dolaska njegove ekipe svaki peti vatrogasac bio ubijen ili ranjen vatrom koja je na njih otvarana dok su gasili požare, a da nakon što su ih pripadnici njegove brigade uzeli u zaštitu, sarajevske kolege "nisu izgubile ni čoveka".

Branilac je takođe sugerisao da su pripadnici Armije BiH imali pokretne minobacače koje je bilo lako "sklopiti i rasklopiti" kao i da je standardna vojna procedura podrazumevala "uzvratiti vatru na mesto odakle je primljena". Džordan je potvrdio da je u bolnici Koševo video jedan minobacač od 82 mm iz kojeg je pucano kao i da je vatra iz tog oruđa bila neprecizna te je mogla da pogodi teritoriju sa koje je ispaljena. To je, rekao je Džordan, bilo "podbacivanje mete" koje se događalo "češće nego što je poželjno". Ova tema je izazvala interesovanje optuženog koji je razmenio nekoliko poruka i osmeha sa braniocem Šaljićem. Optuženi je, čak, preko branioca, zatražio reč i dozvolu da pročita "30 reči o preciznosti pametne tehnologije" koja nije korišćena u Sarajevu ali mu veće to nije dozvolilo.

U dodatnom ispitivanju, svedok je rekao da je dejstvo pokretnih minobacača video samo jednom iako je svake nedelje bio u gradu. Takođe je dodao da je više oružja bilo izvan grada nego u gradu kao i da je vatra otvarana "odozgo" sa pozicija pod kontrolom bosanskih Srba a da je na nju uzvraćeno "odozdo", sa položaja Armije BiH u gradu.

Suđenje Ratku Mladiću, optuženom za genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini biće nastavljeno sutra, iskazom Fejzije Hadžića koji je 5. avgusta 1992. godine preživeo masakr u Jalašačkom Polju u opštini Kalinovik.