HAG/DEN HAAG | 14.03.2013.

"KOSOVSKA ČETVORKA" TRAGOM PERIŠIĆA I GOTOVINE

Posle jučerašnjeg pokušaja branilaca da poistovete poziciju generala Vladimira Lazarevića sa oslobođenim Momčilom Perišićem, odbrana policijskog generala Sretena Lukića se u današnjem zahtevu da mu se ukine 22-godišnja kazna pozivala na delove oslobađajuće presude Gotovini i Markaču i bivšim ministrima Ruande osuđenim pa oslobođenim za genocid

U nastavku žalbene rasprave u predmetu "Kosovske četvorke" bivših srpskih zvaničnika osuđenih za zločine nad albanskim civilima 1999. godine, odbrana bivšeg šefa Štaba MUP Srbije za Kosovo Sretena Lukića uputila je zahtev Žalbenom veću da mu konačnom presudom ukine prvostepenu 22- godišnju kaznu zatvora. Branioci Lukić i Ivetić smatraju da on nema ništa sa drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio da se albansko stanovništvo protera sa Kosova i posebno naglašavaju da nije bio blizak sa nosiocem tog poduhvata Slobodanom Miloševićem.

Odbrana tvrdi da je Pretresno veće pogrešilo kada je zaključilo da je Lukić kao šef Štaba MUP za Kosovo 1999. godine imao efektivnu kontrolu nad policijskim jedinicama u pokrajini i odgovornost prebacuje na tadašnjeg komandanta Posebnih jedinica policije Obrada Stevanovića i načelnika Resora javne bezbednosti Vlastimira Đorđevića. Optuženi je, čulo se na današnjoj raspravi, bio čovek posvećen održavanju "reda i mira" a ne učesnik u kampanji nasilja nad albanskim civilima tokom koje je, po prvostepenoj presudi, njih više od 700.000 proterano.

Presuda "Kosovskoj četvorki", smatra odbrana, zaslužuje "sličnu analizu i sličan pravni lek" poput onog iz oslobađajuće presude generalima Gotovini i Markaču gde je Žalbeno veće sudije Merona zaključilo da hrvatsko rukovodstvo možda nije imalo nameru da protera Srbe iz Krajine već samo da ih "privremeno relocira kako bi ih poštedelo stradanja". Odbrana se danas pozvala na još jednu žalbenu presudu Meronovog veća, ovog puta pred sudom za Ruandu gde su dvojica bivših ministara oslobođeni uz obrazloženje da prisustvo na sastancima gde su zločini planirani nije dokaz krivice. Tako se i prisustvo Sretena Lukića na sastancima u Beogradu gde su planirane kosovske operacije ne može, smatraju branioci, tretirati kao dokaz da je on delio zločinačku nameru, budući da je tamo, baš kao i ministri iz Ruande, bio po službenoj dužnosti.

U završnoj argumentaciji branioci podsećaju da je Štab MUP za Kosovo u izjavama svedoka opisivan kao telo bez naročitih ingerencija a sam optuženi kao "zadnja rupa na svirali" i "trinaesto prase". Smatraju da je Pretresno veće pogrešilo kada je zaključilo da je on komandovao jedinicama u pokrajini i zahtevaju njegovo oslobađanje u žalbenom postupku.

U odgovoru na te argumente, tužiteljica Kravec/Kravetz je rekla da je odbrana i tokom suđenja Lukića predstavljala kao načelnika "slabog i bespomoćnog tela", ali da je u prvostepenoj presudi na osnovu brojnih dokaza zaključeno da je on, naprotiv, sa tog položaja de jure i de facto kontrolisao policijske jedinice na Kosovu. Njihovim angažovanjem u kampanji nasilja doprineo je, smatra tužilaštvo, ostvarenju cilja da se albanski civili proteraju. Pored toga, navodi se da je uoči te kampanje učestvovao u pripremi zločina tako što je policija razoružavala Albance a u isto vreme naoružavala kosovske Srbe.

Zbog svega navedenog, optužba zahteva da veće odbaci zahtev odbrane da se Lukić pusti na slobodu. Tužilac će detaljnije argumente po svom žalbenom zahtevu da se Nikoli Šainoviću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću u Sretenu Lukiću povećaju kazne izneti sutra, poslednjeg dana žalbene rasprave.