HAG/DEN HAAG | 19.05.2009.

ODBAČEN KARADŽIĆEV ZAHTEV ZA DISKVALIFIKACIJU SUTKINJE PIKAR

Odbacujući zahtev Radovana Karadžića za diskvalifikaciju francuske sutkinje Mišel Pikar, potpredsednik tribunala O-Gon Kwon ukazao da nema dokaza koji ukazuju na njenu pristrasnost

Potpredsednik Tribunala O-Gon Kvon/Kwon je odbacio zahtev bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića za diskvalifikaciju francuske sutkinje Mišel Pikar/Michele Picard iz sastava veća koje će mu suditi po optužbama za višestruki genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini.

U Karadžićevom zahtevu se navodi da je sutkinja Pikar kao predsednica Veća za ljudska prava BiH koje je donelo nekoliko odluka u vezi sa nestankom muslimanskih civila u Srebrenici, Višegradu i Bratuncu izjavila da je "Srebrenica najveća i najužasnija masovna egzekucija civila u Evropi u drugoj polovini XX veka". Takođe je zaključila da su vlasti Republike Srpske bile direktno umešane u zločine u Bosni i Hercegovini i pokušaje njihovog prikrivanja. Osim toga, primetio je Karadžić,Veće za ljudska prava BH je osnovao Savet Evrope, na osnovu Dejtonskih sporazuma čiju legitimnost on namerava da osporava. To bi, smatra optuženi, moglo kod razumnog i informisanog posmatrača da stvori utisak o pristrasnosti sutkinje Pikar.

Sudija Kvon ukazuje da "Karadžić nije utvrdio da na strani sutkinje Pikar postoji pristrasnost" niti je "priložio dokaze na osnovu kojih se može zaključiti da sutkinja Pikar ima lični interes u predmetu". U skladu s tim, navodi se u odluci, optuženi "nije pobio presumpciju sudijske nepristrasnosti" koja važi za sudije Tribunala.

U obrazloženju se takođe navodi da je nadležnost Veća za ljudska prava BiH bila ograničena na period nakon potpisivanja Dejtonskih sporazuma 14. decembra 1995. godine koji nije pokriven optužnicom protiv Karadžića. Veće za ljudska prava, zbog toga, nije bilo nadležno da ocenjuje Karadžićevu umešanost u zločine koji su pobrojani u optužnici, smatra sudija Kvon i ukazuje da su odluke Veća za ljudska prava zasnovane na Tribunalovim presudama iz predmeta Krstić, Plavšić i Vasiljević i ne predstavljaju zaključke sudije Pikar.

Po sudiji Kvonu, nema osnova za Karadžićeve tvrdnje da će na pristrasnost sutkinje uticati njeno predsedavanje telom koje je osnovano po Dejtonskom sporazumu. "Čak i da se pretpostavi da će legitimitet sporazuma biti osporavan, ne mogu da zamislim zbog čega bi obavešteni posmatrač mogao pomisliti da će iskusni sudija, poput sutkinje Pikar, rešavati bilo koje pitanje drugačije nego na osnovu činjenica i pravnih argumenata koji su joj prezentovani, samo zato što je predsedavala Većem za ljudska prava", napominje se u obrazloženju odluke.

Budući da nema dokaza koji ukazuju na pristrasnost sutkinje Pikar, sudija Kvon je zaključio da nema potrebe za imenovanjem panela sudija koji bi razmatrao Karadžićev zahtev za diskvalifikaciju.