PARIZ/PARIS | 05.01.1999.

NA POTERNICAMA "STOTINAK" IMENA

Da li je francuski ministar odbrane "provalio" broj optuženih na tzv. zapečaćenim optužnicama haškog Tribunala?

Francuski ministar odbrane Alen Rišar (Alain Richard) je, izgleda, veliki protivnik "spektakla", tj. predstava, pa i crtanih filmova. Najpre je, u decembru 1997, izazvao skandal izjavom da se u haškom Tribunalu odvija "spektakl pravda", usled čega on neće dozvoliti francuskim oficirima i vojnicima da se pred njim pojave u ulozi svedoka. Na šta mu je glavni tužilac, Luiz Arbur (Louise Arbour), posredstvom pariske štampe odgovorila da je francuska zona SFOR u Istočnoj Bosni postala svojevrsno "utočište", u kojem se optuženi za ratne zločine osećaju "apsolutno bezbedno." Da bi izgladili odnose Pariza sa Tribunalom, u Hag (Den Haag) su prošle godine putovali najpre šef diplomatije Vedrin, a potom i predsednik vlade Žospen (Jospen). Oni su dezavuisali svog ministra odbrane i obećali da će francuski oficiri i vojnici ipak svedočiti pre Tribunalom, i to pod istim uslovima koji važe za pripadnike UNPROFOR iz drugih zemalja.

Nastupajući, u nedelju, u televizijskom programu "Velika porota RTL-Mond", ministar Rišar je - na pitanje francuskih novinara zašto francuski pripadnici SFOR ne hapse optužene za ratne zločine - odgovorio kako to "nije glavna misija snaga koje su danas u Bosni." Po njemu, pripadnici SFOR imaju mandat da hapse "kad im se za to ukaže prilika, i kada su u prisustvu tih ratnih zločinaca." Dodao je kako se lista optuženih "stalno dopunjava, budući da su istrage još u toku."

Najzanimljivija je, međutim, Rišarova tvrdnja da je "od stotinak osoba koje su dosad optužene... malo manje od polovine već pred Tribunalom u Hagu." To značajno odstupa od zvanične statistike, po kojoj je od 56 optuženih u 22 dosad javno objavljene optužnice, u Hagu 26 dok ih je 30 i dalje na slobodi, tj. u bekstvu. Ostaje nejasno gde je francuski ministar našao "stotinak osoba"... sem ukoliko mu se nije omaklo da otkrije ukupan broj optuženih kako na javnim, tako i na tajnim, tj. "zapečaćenim", optužnicama. Iz čega bi sledilo da je haška poternica u međuvremenu dopunjena sa nekih četrdesetak osoba sa "zapečaćenih" optužnica.

Vratimo se, međutim, Rišarovoj odbojnosti prema "spektaklu." Na pitanje francuskih novinara šta je, po njemu, "dobra prilika" za hapšenje optuženih za ratne zločine, ministar vojni je odgovorio: "Te osobe moraju da budu uhapšene bez prolivanja krvi. Ne vodimo politiku spektakla, ne igramo se 'Ramba'! Život nije crtani film!"

Bilo bi zanimljivo znati koliko se "krvi prolije", odnosno koliko policajaca i osumnjičenih strada u Francuskoj u pokušajima hapšenja "običnih" kriminalaca. Nije li, pre desetak dana u Lionu, ubijen maloletni kradljivac automobila koji se nije zaustavio na poziv policije? No, i bez te statistike, francuski ministar vojni bi se - sa svojom "beskrvnom filosofijom" - teško kvalifikovao da u svojoj, ili bilo kojoj drugoj, zemlji bude ministar unutrašnjih poslova, tj. policije.