HAG/DEN HAAG | 26.02.2009.

MILUTINOVIĆ OSLOBOĐEN, OSTALIMA OD 15 DO 22 GODINE ZATVORA

Presudom "Kosovskoj šestorki" utvrđeno postojanje udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja albanskih civila sa Kosova 1999. godine, ali ne i da su u ostvarenju tog cilja na isti način učestvovali svi optuženi. Milan Milutinović oslobođen svih optužbi, dok su Nikola Šainović i generali Pavković i Lukić osuđeni na kazne zatvora od 22, a Dragoljub Ojdanić i Vladimir Lazarević od 15 godina

Pretresno veće škotskog sudije Ijena Bonomija/Iain Bonomy je u danas izrečenoj presudi "Kosovskoj šestorki" bivših srpskih zvaničnika utvrdilo postojanje udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem da se albanski civili proteraju sa Kosova kako bi se obezbedila trajna srpska kontrola nad pokrajinom. Iako sudije ne smatraju da je, osim za deportacije i prisilno premeštanje, postojao plan i za ubijanje i seksualno zlostavljanje civila i razaranje verskih objekata, veće je zaključilo da su ti zločini bili predvidiva posledica udruženog zločinačkog poduhvata. Veće je, međutim, na različite načine procenilo ulogu šestorice optuženih u ratnim zbivanjima od januara do juna 1999. godine i njihovo učestvovanje, odnosno neučestvovanje, u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović je oslobođen svih optužbi za deportaciju i prinudno preseljenje oko 800.000 i ubistva nekoliko hiljada kosovskih Albanaca, jer se sudije nisu uverile u tvrdnju tužilaštva da je imao komandnu ulogu nad jedinicama Vojske Jugoslavije (VJ) i MUP Srbije koje su učestvovale u zločinima na Kosovu. Veće je zaključilo da se Vrhovni savet odbrane, koji je imao nadležnosti nad vojskom a čiji je Milutinović bio član, nije sastajao posle 23. marta 1999. godine, kao i da kao predsednik Srbije nije imao značajne de facto ovlasti nad MUP Srbije. Ono što je doprinelo Milutinovićevoj oslobađajućoj presudi jeste uverenje sudija da se na osnovu predočenih dokaza ne može reći da je imao "bliske veze" sa predsednikom SR Jugoslavije Slobodanom Miloševićem, iako se sa njim sastajao tokom NATO udara 1999. godine.

Daleko bliži Miloševiću, tačnije jedan od njegovih "najbližih i najpoverljivijih ljudi", po presudi, je bio potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović. On je, po zaključku veća, kao šef neformalnog tela nazvanog Zajednička komanda imao de facto ovlašćenja nad jedinicama vojske i policije koje su počinile zločine na Kosovu. Šainović je, navodi se u sažetku presude, delio nameru udruženog zločinačkog poduhvata za deportacije kosovskih Albanaca, a mogao je predvideti da će se u sklopu te kampanje dogoditi brojni drugi zločini poput ubistava i razaranja verskih objekata, mada ne i silovanja. Osuđen je na 22 godine zatvora.

Iako je zaključak veća da bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić nije delio nameru udruženog zločinačkog poduhvata, osuđen je na 15 godina zatvora jer je, po presudi, svojim delovanjem obezbedio pomoć i podršku jedinicama VJ za koje je znao da će učestvovati u deportacijama kosovskih Albanaca. Sudije su zaključile da je Ojdanić, kada je obavešten da jedinice VJ čine zločine na Kosovu, preduzeo neke korake za njihovo sprečavanje i procesuiranje počinilaca, ali je nastavio da izdaje naređenja jedinicama koje su učestvovale u krivičnim delima u pokrajini.

Najviši oficir VJ na terenu u proleće 1999. godine, komandant Treće armije Nebojša Pavković, osuđen je na 22, a u to vreme njemu potčinjeni komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević na 15 godina zatvora. U presudi se navodi da je Pavković bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata i dao značajan doprinos njegovom sprovođenju, kao i da je mogao da predvidi da će snage VJ počiniti ubistva, silovanja i razaranja verskih objekata. Dokazi, po sudijama, ukazuju i na Pavkovićevu bliskost sa Slobodanom Miloševićem i njegovo učešće u donošenju političkih odluka u vezi sa Kosovom. Ista stvar se u presudi ne navodi za Vladimira Lazarevića, koji je, kao i Ojdanić, osuđen zbog doprinosa udruženom zločinačkom poduhvatu, ali ne i za učešće u njemu.

Policijski general Sreten Lukić je osuđen na 22 godine zatvora jer je, po presudi Veća, u proleće 1999. godine imao kontrolu nad svim jedinicama Resora javne bezbednosti MUP na Kosovu i kao takav bio važan učesnik udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem deportacije kosovskih Albanaca. Sudije smatraju da je mogao predvideti da će jedinice pod njegovom kontrolom počiniti ubistva civila i uništavanje verskih objekata, a označen je i jednim od visokih zvaničnika koji su prisustvovali sastancima vojno-policijskog vrha u Beogradu na kojima su planirane aktivnosti snaga Srbije i SR Jugoslavije na Kosovu.

Pretresno veće je naložilo da se Milan Milutinović pusti na slobodu, dok će preostala petorica ostati u pritvoru dok se ne obave pripreme za prebacivanje u države u kojima će služiti kazne ili do donošenja odluke o eventualnim žalbama na presudu.