HAG/DEN HAAG | 12.11.2013.

KRAJIŠNIKOVO NEGIRANJE ODGOVORNOSTI KOJU JE (NAVODNO) PRIHVATIO

Kada je trebalo da bude pušten na prevremenu slobodu, Momčilo Krajišnik uspeo da ubedi predsednika Tribunala da "delimično prihvata odgovornost za zločine" i da želi da se angažuje na "pomirenju tri naroda u BiH", a u iskazu na poziv odbrane Radovana Karadžića nastoji da ubedi sudije da je za rat kriva isključivo "druga strana" i da odgovornosti za zločine među članovima srpskog rukovodstva - nema

Drugog dana svedočenja na poziv odbrane Radovana Karadžića, bivši predsednik skupštine bosanskih Srba Momčilo Krajišnik je odricao svaku odgovornost političkog rukovodstva bosanskih Srba za zločine nad Muslimanima i Hrvatima u BiH. Karadžić se tereti za dvostruki genocid i četiri udružena zločinačka poduhvata, a Krajišnik je nedavno prevremeno pušten na slobodu nakon odslužene dve trećine 20-godišnje zatvorske kazne na koju je osuđen zbog uloge u etničkom čišćenju više opština u BiH.

Odlukom predsednika Merona, Krajišnik je prevremeno pušten uz obrazloženje da je "delimično prihvatio odgovornost za zločine" i da ima želju da se angažuje na "pomirenju tri naroda". Današnji iskaz, međutim, daleko je od obe pomenute konstatacije.

Prošle sedmice odgovornost za početak rata Krajišnik je prebacivao na "drugu stranu", a danas je, u nastojanju da pojača tu tezu, rekao da skupštinski govor Radovana Karadžića od 15. oktobra 1995. godine - u kojem je rekao da bi opredeljenje za nezavisnost moglo BiH da "odvede u rat, a muslimanski narod možda u nestanak" - nije predstavljao pretnju već upozorenje Muslimanima.

Karadžić i Krajišnik sugerišu da se rukovodstvo bosanskih Muslimana pod uticajem "spoljnog faktora" opredelilo za rat koji su Srbi po svaku cenu želeli da izbegnu. Predočen je govor srpskog poslanika Miladina Nedića u kojem navodi da su "nama Muslimani podmetnuti da im budemo dželati" i Karadžićev na istoj skupštinskoj sednici gde tvrdi da je "sukob podjaren da bi Muslimani nestali". To je, objašnjava Krajišnik, bila "artikulacija stavova" javnog mnjenja i, ujedno, poziv na oprez da se ne nasedne na takav plan "spoljnog faktora".

Rukovodstvo bosanskih Srba, po Krajišniku, nije planiralo etničko čišćenje dela BiH koji su smatrali svojim, niti bilo kakve zločine nad Hrvatima i Muslimanima. Na pitanje da li zna za ijednu opštinu koja je tokom rata etnički očišćena od nesrba, rekao je: "Možda postoji, ali ne mogu se setiti". U isto vreme, vrlo dobro se seća da tokom rata etnička struktura nije promenjena u pojedinim muslimanskim i hrvatskim naseljima. Za to su, kaže, zaslužne lokalne vlasti i njihovi gradonačelnici, poput onih u Banja Luci, Srpcu, Glamoču i drugde. Politika SDS je, kaže, bila da se nesrpska manjina uvek štiti, a Karadžić im je poručivao da žive "udobno, zaštićeno i bez straha".

Svedok negira bilo kakvu odgovornost vojske bosanskih Srba za teror nad sarajevskim civilima. Naprotiv, stav srpske strane je, kaže, bio da se oni poštede, pa zato nikad nije ni doneta odluka da se grad vojno zauzme. Želja rukovodstva sa Pala bila je, objašnjava Krajišnik, da se Sarajevo "transformiše u dva grada" – srpski i muslimanski – sa jednom hrvatskom opštinom. Smatra da Srbi nisu odgovorni za incidente sa velikim brojem žrtava poput granatiranja Dobrinje, ulice Vase Miskina i tržnice Markale u dva navrata. Muslimani su, po njemu, iz grada napadali srpske položaje da bi isprovocirali odgovor i prikazali sebe kao žrtve a Srbe kao agresore.

Kad je reč o Srebrenici, u Predsedništvu Republike Srpske se, kaže Krajišnik, u julu 1995. godine o zločinima nad zarobljenim Muslimanima nije ništa znalo. Priznaje da se tih dana intenzivno sastajao sa Karadžićem, ali da ni na jednom od sastanaka između 13. i 18. jula nijednom rečju nisu pomenute masovne egzekucije srebreničkih muškaraca i dečaka.

Na kraju današnjeg iskaza, Krajišnik je "podgrejao" Karadžićevu tezu o nelegitimnosti haškog procesa protiv njega, zbog navodnog posleratnog obećanja američkog diplomate Ričarda Holbruka/Richard Holbrooke na osnovu kojeg je optuženi po dolasku u Hag tražio obustavu postupka. Svedok kaže da je prisustvovao sastanku u Beogradu kada je Holbruk predložio "džentlmenski sporazum" po kojem će Haški sud za Karadžića "postati prošlost" ako se odrekne svih političkih funkcija. Taj deo o povlačenju optužbi, međutim, nije ušao u pisani dokument, pa ostaje samo da se veruje na reč optuženom i njegovom svedoku i prijatelju.

Glavno ispitivanje će biti okončano početkom sutrašnjeg zasedanja, potom će uslediti iskazi četiri svedoka odbrane, pa će Krajišnik biti unakrsno ispitan tek iduće sedmice.