HAG/DEN HAAG | 13.11.2013.

KRAJIŠNIKOVA DEMOKRATSKA SKUPŠTINA

Nasuprot tužiočevim tvrdnjama da je Skupština Republike Srpske bila instrument za sprovođenje politike zločina srpskog rukovodstva na čelu sa Karadžićem, svedok odbrane Krajišnik instituciju kojom je predsedavao opisao tako da bi mogla poslužiti kao ideal najdemokratskijim državama

Bivši predsednik Skupštine Republike Srpske Momčilo Krajišnik nastoji da tu instituciju predstavi u što boljem svetlu sa ciljem da ubedi Pretresno veće da je sistem tokom rata funkcionisao po demokratskim principima a ne pod autoritarnom palicom njega i Radovana Karadžića, kao što to tvrdi tužilac. Na taj način pokušava da amnestira sebe i optuženog odgovornosti za zločine počinjene nad Muslimanima i Hrvatima na teritoriji pod srpskom kontrolom, za šta je Karadžić optužen, a Krajišnik "odležao" dve trećine 20-godišnje zatvorske kazne pre nego što je nedavno pušten na prevremenu slobodu.

U tužiočevom predpretresnom podnesku se navodi da je skupština bila poslušnik i instrument centralne vlasti pod vođstvom Karadžića i Krajišnika, i kao takva "centralizovani forum za obzananivanje politike" vrha vlasti i njeno sprovođenje na lokalnom nivou. Krajišnik se tome oštro suprotstavio, navodeći da se radilo o demokratskoj instituciji u kojoj su sednice trajale do "u nedogled" da bi se iskristalisalo najbolje rešenje. Zahvaljujući dugim i argumentovanim raspravama predlozi su, kaže, usvajani jednoglasno, a ne zato što je, kako tvrdi tužilac, skupština bila puka glasačka mašina vrha Srpske demokratske stranke.

Svedok negira tužiočev navod da su on i optuženi tokom rata u BiH imali "vrhovni položaj u donošenju odluka i kontroli vlasti" bosanskih Srba. Kaže da takva ovlašćenja nisu imali "ni kraljevi" u prošlosti, a kamoli on i Karadžić. Narod, kaže, voli lidere i "fetišizira" njihov značaj, pa je tako njima pripisana moć kakvu nisu imali.

Komentarišući tužiočevu tezu po kojoj su Karadžić i njegovi saradnici želeli "etnički čistu" Republiku Srpsku, svedok objašnjava da je po sredi lingvistički nesporazum. Reč "čisto", naime, u žargonu bosansko-hercegovačkih naroda koristi se, kaže, da bi se naznačilo da jedna od tri nacije na datoj teritoriji čini većinu. Govorilo se, na primer, da su Drvar, Grahovo i Glamoč, gde je bilo 70-90 odsto Srba, "čisto srpski" gradovi, ali to po Krajišniku ne znači da je preostale manjinske narode trebalo proterati. Optužba, s druge strane, tvrdi da je rukovodstvo bosanskih Srba upravo težilo idealu stoprocentne srpske većine na teritoriji koju su kontrolisali.

Braneći Karadžića (i sebe) od optužbi da su lokalne civilne vlasti bosanskih Srba organizovale proterivanje muslimanskih i hrvatskih civila, svedok je rekao da se zapravo radilo o poštovanju sporazuma sa Crvenim krstom i drugim međunarodnim organizacijama. Sporazumi su, objašnjava, predviđali pomoć pripadnicima manjinskih naroda koji žele da se sklone u mesta gde su se osećali sigurno. Radilo se o privremenoj meri i skori povratak je, po Krajišniku, bio zagarantovan.

Time je okončano glavno ispitivanje Momčila Krajišnika, a početak unakrsnog se očekuje sledeće sedmice nakon iskaza četvorice svedoka odbrane. Prvi od njih – bivši zamenik prijedorskog logora Trnopolje Slavko Puhalić – počeo je svedočenje danas.