HAG/DEN HAAG | 11.06.2010.

KRAJ IZVOĐENJA DOKAZA NA SUĐENJU ZA ZLOČINE U "OLUJI"

Dokazni postupak na suđenju hrvatskim generalima Gotovini, Čermaku i Markaču zaključen danas posle više od dve i po godine i 145 svedočenja, uz malu rezervu da bi neka od strana još mogla zatražiti "dopunsko" izvođenje dokaza. Ako do toga ne dođe, završne reči optužbe i odbrane će biti saslušane u drugoj polovini avgusta ili početkom septembra

Pošto su na današnjoj raspravi privedeni kraju svi zaostali administrativni poslovi, holandski sudija Ori/Orie je proglasio završetak dokaznog postupka u predmetu hrvatskih generala Gotovine, Čermaka i Markača. Suđenje je počelo 11. marta 2008. godine i za više od dve godine u sudnici se zasedalo 303 radna dana i saslušano je 145 svedoka, od kojih je optužba pozvala 81, odbrana 57, a sudsko veće sedam.

Ipak, predsedavajući sudija je danas naglasio da "ne bi bilo neočekivano" ako neka od strana zatraži ponovno otvaranje dokaznog postupka posle preostalih odluka Pretresnog i Žalbenog veća, čije se donošenje očekuje u narednim sedmicama. Jedna od takvih je odluka po žalbi Gotovininih branilaca na nedavnu odluku Pretresnog veća kojom je odbijen zahtev odbrane da se organima Evropske unije naloži nova istraga arhiva u cilju pronalaženja knjige dnevnika Kninskog regionalnog centra evropskih posmatrača.

Ukoliko ipak ne bude zahteva za izvođenje novih dokaza, rok za završne podneske strana bi, kako je najavljeno, trebalo da bude početak jula, a potom bi u nedelji koja počinje 23. avgusta bile saslušane završne reči strana. Odbrana generala Čermaka je tražila kraće odlaganje oba roka, a odluku o tačnim datumima uskoro će doneti Pretresno veće.

Generali Ante Gotovina, Ivan Čermak i Mladen Markač se terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja srpskih civila iz oslobođenog područja Krajine u leto 1995. godine. Taj cilj je, navodi se u optužnici, ostvarivan "silom, zastrašivanjem, progonima, prisilnim premeštanjima, deportacijama, pljačkom i uništavanjem imovine" srpskih civila, a moglo se pretpostaviti da su ubistva i dela nehumanog i okrutnog postupanja "moguća posledica sprovođenja cilja udruženog zločinačkog poduhvata" na čijem je čelu bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.