HAG/DEN HAAG | 01.04.2009.

KARADŽIĆEVI PRIGOVORI NA OPTUŽNICU I NADLEŽNOST SUDA

Radovan Karadžić prigovara na oblik optužnice po dva osnova, osporava nadležnost Tribunala da mu sudi za neke od zločina i traži da se jedan od oblika odgovornosti isključi iz optužbi za genocid i progone

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić podneo je do sada nekoliko preliminarnih prigovora u kojima po različitim osnovama osporava oblik optužnice i nadležnost Tribunala. Dodatno je podneo zahtev da se oblik odgovornost po trećem modalitetu udruženog zločinačkog poduhvata isključi iz optužbi za genocid i progone na političkim, rasnim i verskim osnovama.

U prvom podnesku, Karadžić traži od tužilaštva da unese "maksimum detalja" u optužnicu i "identifikuje članove i učesnike udruženog zločinačkog poduhvata" koji su označeni kao "komandanti, pomoćnici komandanata i viši zvaničnici različitih vojnih i političkih organa ili članovi rukovodstva bosanskih Srba". Po Karadžiću, tužilaštvu neće predstavljati problem da identifikuje članove i učesnike udruženog zločinačkog poduhvata budući da je većini njih već suđeno pred Tribunalom.

U drugom prigovoru Karadžić ukazuje da se tereti za četiri odvojena ali međusobno povezana udružena zločinačka poduhvata: "sveobuhvatni", "sarajevski", "srebrenički" i uzimanje talaca. Karadžić smatra da se te optužbe preklapaju i da mu treba suditi samo za "sveobuhvatni" zločinački poduhvat sa ciljem nasilnog i trajnog uklanjanja Muslimana i Hrvata sa samoproklamovane teritorije bosanskih Srba u BiH.

Karadžić je uputio još dva podneska u kojima navodi da Tribunal nema nadležnost da mu sudi za propust po komandnoj i individualnoj odgovornosti niti nadležnost da mu sudi za "višestruku odgovornost nadređenog".

Konačno, Karadžić traži i da se oblik odgovornost po takozvanom trećem modalitetu udruženog zločinačkog poduhvata isključi iz optužbi za genocid i progone. Tužilaštvo, naime, tvrdi da je Karadžić odgovoran za genocid i progone kao učesnik udruženog zločinačkog poduhvata koji je uključivao počinjenje tih zločina. Čak i ako ne bude mogao da dokaže Karadžićevu specifičnu (genocidnu i/ili diskriminatornu) nameru da počini zločine genocida i progona, tužilac smatra da je optuženi odgovoran za njih zato što je "svesno preduzeo rizik da će ti zločini biti počinjeni kao posledica udruženog zločinačkog poduhvata".

U 11 tačaka treće izmenjene optužnice Karadžić se tereti za dvostruki genocid 1992. i 1995. godine, progone, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno preseljenje, nezakonit napad na civile i uzimanje više od 200 pripadnika UN za taoce i žive štitove u maju i junu 1995. godine. Karadžić je odbio da se izjasni o navodima optužnice pa je sudija Bonomi/Bonomy, prema pravilima Tribunala, u njegovo ime uveo u zapisnik da se optuženi izjasnio da "nije kriv".