HAG/DEN HAAG | 20.05.2009.

KARADŽIĆEVA BRIGA ZA DOBROBIT RATNIH IZVEŠTAČA

Bivši predsednik Republike Srpske traži od Pretresnog veća da ne prihvati svedočenja ratnih izveštača koji su navedeni na listi svedoka tužilaštva. Rad ratnih izveštača je "već opasan" a ako bi pojedincima bilo dozvoljeno da svedoče, ugrozili bi živote kolega koji žele da se pozovu na zagarantovano pravo da odbiju svedočenje

U najnovijem podnesku upućenom Pretresnom veću, bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić se stavio u zaštitu ratnih izveštača - kako onih koji su navedeni na listi svedoka tužilaštva tako i ratnih reportera uopšte. Karadžić je zatražio njihovo povlačenje sa spiska svedoka, obrazlažući to reporterskim "ionako opasnim poslom" i ukazujući da je samo prošle godine u svetu ubijeno 66 novinara, uglavnom u ratom zahvaćenim područjima.

Karadžić naime smatra da su izveštači zbog prirode posla izloženi velikim rizicima. Prinuđeni su da se "oslanjaju na ratne zločince kako bi dobili pristup ratnim zonama, prikupili informacije i izbegli da budu mete". Ako bi počinioci zločina znali da tužilaštvo redovno zove reportere kao svedoke, tada bi oni mnogo češće bili viđeni kao "neprijatelji" a pristup ratnim zonama bi im bio onemogućen, primetio je optuženi.

Karadžić se u podnesku poziva na odluku Žalbenog veća u slučaju američkog novinara Džonatana Rendela/Jonathan Randal, kojom se ratnim reporterima odobrava privilegija da odbiju poziv da svedoče. Uvažavajući rizike njihove profesije Žalbeno veće je stalo na stanovište da ratne izveštače treba izvoditi pred sud samo ukoliko se njihov iskaz "direktno i značajno odnosi na suštinu predmeta" i ako se "takav iskaz ne može dobiti na drugom mestu". Veće, smatra Karadžić, treba da primeni ova dva merila na ratne reportere koje tužilaštvo planira da pozove da svedoče na njegovom suđenju. Pojedincima se ne može ostaviti da sami odlučuju hoće li se ili neće odazvati pozivu na svedočenje, jer dobrovoljnim odustajanjem od privilegije da odbiju sudski poziv oni ugrožavaju sve ostale ratne reportere. Ratni zločinci, po Karadžiću, "nisu vidoviti" i kada treba da odluče da li će sa ratnim izveštačem razgovarati ili će ga ubiti – ne mogu da znaju da li će taj reporter kroz desetak godina pristati da svedoči pred nekim međunarodnim sudom, ili će iskoristiti privilegiju da to odbije.

Karadžićeva iznenadna briga za bezbednost i dobrobit ratnih izveštača mogla bi da bude inspirisana činjenicom da se bivši lider bosanskih Srba tokom rata u BiH često sa njima susretao i davao im izjave i intervjue u kojima je, možda, rekao i ponešto što ne bi voleo da oni sada ponove pred sudom.