HAG/DEN HAAG | 01.04.2004.

KAKVI SU EFEKTI BABIĆEVOG PRIZNANJA

Priznanje krivice Milana Babića je, prema svedočenju dr Mladena Lončara, donelo satisfakciju hrvatskim žrtvama i izvesno rasterećenje Srbima u Hrvatskoj.

Priznanje Milana Babića je imalo pozitivan uticaj na hrvatske žrtve - izjavio je danas psihijatar Mladen Lončar svedočeći na raspravi o odmeravanu kazne nekadašnjem predsedniku bivše Republike Srpska Krajina.

Babić se u januaru ove godine izjasnio krivim za progon hrvatskih i drugih nesrpskih civila 1991. i 1992. godine, što je u optužnici kvalifikovano kao zločin protiv čovečnosti. Optužba za progon uključuje ubistva više stotina hrvatskih i drugih nesrpskih civila u selima Dubica, Cerovljani, Baćin, Saborsko, Poljanak, Lipovača, Škabrnja, Nadin i Bruška, kao i bezobzirno razaranje naselja i uništavanje obrazovnih i verskih ustanova.

U zamenu za Babićevo priznanje i obećanu punu saradnju, tužilaštvo je povuklo preostale četiri tačke optužnice i obavezalo se da će za optuženog predložiti kaznu zatvora u trajanju od najviše 11 godina. Cilj danas započete dvodnevne rasprave je da se ukaže na otežavajuće i olakšavajuće okolnosti koje bi mogle da pomognu sudijama pri odmeravanju primerene kazne.

Na poziv tužilaštva, dr Lončar je u svom svedočenju ukazao i na otežavajuće i na olakšavajuće okolnosti u Babićevom slučaju. Kao specijalista, govorio je o uticaju ratnih trauma na mentalno i fizičko zdravlje žrtava i njihovih porodica. Pri odmeravanju kazne, Babiću će se kao otežavajuća okolnost uzeti to što žrtve zatvaranja i mučenja, prognanici, porodice ubijenih i očevidci teških zločina – prema svedočenju dr Lončara - i danas pate od post-traumatskih stresnih poremećaja, depresije, anksioznosti, dislokacijskog stresa, kardio-vaskularnih oboljenja, šećerne i drugih bolesti, dok je kod nekih od kategorija žrtava stopa smrtnosti veća nego u ostatku populacije.

S druge strane, ocene o efektima Babićevog priznanja na žrtve zločina mogle bi da pri odmeravanju kazne predstavljaju olakšavajuću okolnost. Po dr Lončaru, njegov efekat je dvostruk. Kao prvo, žrtve su tim priznanjem dobile satisfakciju jer su uvažena njihova stradanja i status žrtve, što je po dr Lončaru za njih veoma važno. No još je važnije, po njemu, što je tim priznanjem "počinilac dobio ime i prezime tako da se krivica individualizuje a smanjuju se i gube negativne emocije prema drugoj nacionalnoj grupi, Srbima."

U odgovoru na pitanja sudija, dr Lončar je priznao da su to, na žalost, samo utisci do kojih je došao obilazeći mesta navedena u optužnici i razgovarajući sa žrtvama i njihovim porodicama, a ne rezultat nekih naučnih istraživanja. Sličan utisak je stekao i u razgovorima sa Srbima u Hrvatskoj, medju kojima - kako tvrdi - nije naišao ni na jedno negativno mišljenje o Babićevom priznanju. Individualizacija krivice je, po dr Lončaru, Srbima u Hrvatskoj donela izvesno "rasterećenje."

Drugi svedok na današnjoj raspravi, Drago Kovačević, svedočio je o Babićevoj političkoj ulozi u periodu koji pokriva optužnica i o tome kako je - paralelno sa eskalacijom sukoba - slabio njegov uticaj. Već početkom 1992., rekao je Kovačević, "srpska strana ga je smatrala izdajnikom, dok je na hrvatskoj strani satanizovan, tako da se nalazio u nezavidnom položaju."

Rasprava o odmeravanju kazne Milanu Babiću biće nastavljena i okončana sutra.