HAG/DEN HAAG | 29.04.2011.
Presuda hrvatskim generalima (6)

DEPORTACIJA A NE EVAKUACIJA

I pored naređenja vlade Milana Martića o evakuaciji civilnog stanovništva od 4. avgusta 1995. godine, Pretresno veće zaključilo da je su za odlazak krajinskih Srba za vreme i nakon operacije "Oluja" odgovorne prevashodno Hrvatska vojska i specijalna policija

Da bi neki skup događaja bio okarakterisan kao deportacija ili prisilno premeštanje potrebno je utvrditi da su ljudi "premeštani protiv svoje volje i bez drugog izbora" i da je postojao osnovani strah od zločina koji je doveo do toga da civili "nisu imali drugog izbora nego da odu". Upravo to se, po presudi generalima Gotovini, Čermaku i Markaču, desilo krajinskim Srbima za vreme i nakon operacije "Oluja" u leto 1995. godine.

Pretresno veće je zaključilo da se odlazak civila iz Krajine dogodio "za vreme i neposredno nakon artiljerijskih udara" na Knin, Benkovac, Obrovac i Gračac i da se "velika većina ako ne i svi" od onih koji su otišli odlučili na to zbog straha od granatiranja. Veće je, takođe, imalo u vidu i druge svoje nalaze po kojima je na Brionima uoči "Oluje" utvrđen cilj udruženog zločinačkog poduhvata da se Srbi proteraju, kao i da su 4. i 5. avgusta 1995. godine Hrvatska vojska i specijalna policija sprovele artiljerijske napade "sa namerom da civili napuste Krajinu".

Pored granatiranja, strah stanovništva je u pomenuta četiri grada, ali i u opštinama Civljane, Kistaje i Orlić, bio izazvan i drugim zločinima vojske i policije, poput ubistava, nečovečnog postupanja, zatočavanja civila, kao pljačke i razaranja imovine. Kada se u obzir uzmu uslovi u kojima se odvijao egzodus stanovništva iz Krajine, nacionalnost žrtava kao i vreme i mesta na kojem se deportacija dogodila, zaključak veća je da je ona bila deo "široko rasprostranjenog i sistematskog napada na civile".

Pretresno veće nije zanemarilo činjenicu da je u popodnevnim časovima 4. avgusta 1995. godine tadašnji predsednik takozvane Republike Srpska Krajina Milan Martić izdao naređenje za evakuaciju civilnog stanovništva. Sudije su, međutim, zaključile da je to naređenje imalo "malo ili nimalo" uticaja na odluku civila da napuste svoje domove.

Prvo, naređenje za evakuaciju je sačinjeno najranije u 16 časova i 45 minuta, a postalo je operativno tek nekoliko sati kasnije, kada je civilno stanovništvo već uveliko bilo u begu, pošto je granatiranje počelo u ranim jutarnjim časovima. Drugo, u iskazima svedoka koji su bili u izbegličkim kolonama "ima nekoliko ili nimalo indikacija" da je njihova odluka o odlasku donesena pod uticajem krajinskih vlasti. Naprotiv, listom su svedočili da su otišli iz straha od granatiranja i drugih zločina hrvatske vojske i policije.

Treće, i pored postojanja planova za evakuaciju na nivou opština, veće se nije uverilo da su krajinske vlasti imale bilo kakav jasan plan kako da se civili evakuišu. U tom smislu, veće se, između ostalog, oslonilo na iskaz tadašnjeg komandanta UN snaga u sektoru Jug Alena Forana/Alain Forand koji je rekao da su predstavnici krajinskih vlasti na sastanku sa njim 4. avgusta oko 18 časova delovali "totalno konfuzno i u panici" i da mu nikada nisu pokazali plan o evakuaciji, iako su obećali da će ga sačiniti u narednih nekoliko sati nakon sastanka.

Konačno, veće navodi da se iz dokaza ne vidi da je kretanje civila na bilo koji način bilo organizovano, niti da je krajinska vojska u tom smislu asistirala na bilo koji način. Pre će biti, navodi se u presudi, da je u pravu tadašnji načelnik Generalštaba Srpske vojske Krajine Mile Mrkšić koji je pred sudom rekao da su mnogi vojnici napustili jedinice kako bi pomogli rodbini da napusti Krajinu, zbog čega je vojska doživela kolaps. To je, inače, u obraćanju na brionskom sastanku predsednik Hrvatske Tuđman naveo kao poželjan scenario raspleta operacije "Oluja".

Zbog svega navedenog, Pretresno veće je zaključilo da "uopšteno gledano, ljudi nisu napustili svoje kuće usled postojanja bilo kakvog plana za evakuaciju" krajinskih vlasti. Na donošenje takvog zaključka dobrim delom je uticao i iskaz generala Mrkšića i njegovog pomoćnika za informisanje Koste Novakovića. Podsetimo, Mrkšićev iskaz ne bi bio u dokazima da ga u Hag nije pozvala odbrana Ante Gotovine. Sudeći po zaključcima iz presude hrvatskim generalima, takav rizik nije se isplatio braniocima i doneo je optuženima više štete nego koristi.

Inače, u presudi se navodi da je Knin 4. i 5. avgusta 1995. godine napustilo oko 14.000 ljudi, pretežno žena, dece i staraca, a da ih je u gradu ostalo svega hiljadu. Na drugom mestu u presudi se navodi da je granicu sa Bosnom i Hercegovinom kod Donjeg Lapca prešlo između 50 i 70.000 ljudi. Veće je zaključilo da je od tog broja "najmanje 20.000" deportovano iz Hrvatske putem neselektivnog granatiranja i drugih zločina nad civilima.