HAG/DEN HAAG | 01.11.2013.

DA LI KARADŽIĆ "POJMA NIJE IMAO" ILI JE "SVE ZNAO"?

Bivši ministar policije bosanskih Srba odgovornost za srebrenički masakr prebacuje na vojsku tvrdeći da je "glavni ideolog" zločina bio vojni bezbednjak Ljubiša Beara, a da Karadžića niko o tome nije izvestio. U jednoj prethodnoj izjavi svedok je, ukazuje tužilac, rekao da predsednika o događajima u Srebrenici nije ni trebalo izveštavati jer je ionako "sve znao"

U nastavku dokaznog postupka odbrane, Radovan Karadžić je na klupu za svedoke izveo Tomislava Kovača, koji je u vreme srebreničke operacije u julu 1995. godine bio zamenik ministra policije, ali je praktično bio prvi čovek u MUP Republike Srpske, budući da zvanični ministar mesecima pre toga nije dolazio na posao. U septembru iste godine faktičko stanje je ozvaničeno i Kovač je promovisan u ministra.

Kovač je u izjavi timu odbrane naveo da se u julu 1995. godine uglavnom bavio sarajevskim ratištem i da je o srebreničkim događajima malo znao. To "malo" se odnosi na "incident" u Kravici gde je 13. jula 1995. godine streljan izvestan broj (po dokazima optužbe više od hiljadu) muslimanskih zarobljenika, kao i na saznanja da je bezbednjak Glavnog štaba VRS Ljubiša Beara tražio da snage MUP pomognu vojsci u likvidaciji zarobljenika. Mada ne poriče da se sredinom jula više puta sastao sa Karadžićem, Kovač tvrdi da mu ništa od toga nije preneo, a imao je utisak da predsednik "pojma nije imao" da će do pogubljenja doći. Sažetak izjave koji je pročitao optuženi završava se konstatacijom da su pogubljenja u Srebrenici "najgora stvar koja se mogla dogoditi srpskom narodu", a počinioce smatra njegovim "najgorim neprijateljem".

U dinamičnom unakrsnom ispitivanju, tužilac Nikols/Nichols je predočio niz dokaza iz kojih se vidi da je Kovačeva uloga u srebreničkoj operaciji bila daleko značajnija nego što priznaje, odnosno da je po naređenju Karadžića uputio policiju na teren, da je bio u obilasku područja na kojem su vršene egzekucije, da je bio izveštavan o događajima o kojima je i optuženi sve znao. Među dokazima su brojni vojni i policijski dokumenti, ali i svedokovi razgovori sa haškim istražiteljima i iskazi na srebreničkim suđenjima pred većima za ratne zločine u Beogradu i Sarajevu, čiju je istinitost danas potvrdio.

Po pomenutim dokazima, uloga Kovača hronološki izgleda ovako: Prvo je 13. jula 1995. godine izvešten od komandanta policijskih specijalaca Ljubomira Borvčanina da njegovi ljudi u Potočarima drže 25-30.000 civila, kao i da su zarobili 1.500 muškaraca. Potom se istog dana u 15:50 časova sastaje sa Karadžićem na Palama i odatle kreće put Vlasenice gde se sreo sa Mladićem. Tvrdi da sa Karadžićem nije progovorio "ni reč o Srebrenici", a da je Mladić bio toliko pijan da se sa njim nije moglo razgovarati ni o čemu. Iz Vlasenice je produžio ka Zvorniku, prespavao u hotelu "Vidikovac" na ulazu u grad i sutradan pre podne krenuo ka Bratuncu.

Kovač tvrdi da je pored skladišta u Kravici prošao 14. jula 1995. godine oko podne i da nije zapazio ništa neobično. Tužilac je podsetio na iskaz opštinskog funkcionera iz Bratunca Aleksandra Tešića, koji je rekao da je otprilike u to vreme ispred skladišta video hrpu od 200-300 koji su mu isprva izgledali kao "poređane cepanice". Kovač, međutim, kaže da je tuda prošao sat nakon Tešića i da su leševi već bili uklonjeni. Uklonjeni su i pokopani, ukazuje tužilac, u Glogovi pored koje je svedok takođe prošao putujući ka Bratuncu, ali Kovač tvrdi da ni tamo ništa sumnjivo nije video. Nije, objašnjava, obraćao pažnju, jer je svuda bila velika gužva. Tvrdi da nije video ni autobuse sa zarobljenicima na parkingu hotela "Vidikovac" kada se tamo vratio 14. jula uveče, niti ima saznanja da su sa tog mesta odvoženi na mesta pogubljenja u okolini Zvornika.

Sutradan 15. jula popodne, Kovač se ponovo sreo sa Karadžićem. I ponovo – ni reči o Srebrenici. Razgovarali su, kaže, o snabdevanju municijom policije na sarajevskom području. Tužilac je podsetio svedoka da je u ranijim iskazima i izjavama priznao da je pre tog sastanka saznao za zahtev Ljubiše Beare zvorničkom MUP da policajci učestvuju u likvidacijama zarobljenih Srebreničana. Ipak, Kovač je, tvrdi, siguran da tako značajnu informaciju nije podelio sa predsednikom. U razgovoru sa tužilaštvom iz 2010. godine, svedok je, međutim, naveo da Karadžiću nije ništa ni morao da govori jer je ovaj o svemu bio vrlo dobro informisan.

Kovač je tokom iskaza toliko često izbegavao odgovore da je tužilac u jednom trenutku rekao: "Teško mi je shvatiti da ne razumete moja pitanja a dogurali ste do mesta ministra policije". Objašnjavajući zašto je tako, Kovač kaže da se brani od pokušaja optužbe da ga "uveže" u udruženi zločinački poduhvat i uzgred je napomenuo da nema "retardne karakteristike". Ipak, na konkretnu sugestiju da danas "svi znamo" da je vojska bosanskih Srba izvela masovna pogubljenja nakon pada Srebrenice, svedok je jasno, mada nešto tiše, rekao: "Tako je". Kaže da je "glavni ideolog" srebreničkog masakra bio Ljubiša Beara, "sitni manipulator sa zločinačkim sklopom", koji je organizovao streljanja hiljada zarobljenika... navodno krišom, da Karadžić ne vidi.