HAG/DEN HAAG | 12.01.1999.

DA LI JE ZAPOVEDNIK ZAPOVEDAO SVOJOJ VOJSCI I POLICIJI

Završna faza suđenja generalu Tihomiru Blaškiću

Suđenje generalu Tihomiru Blaškiću, započeto još juna pretprošle godine, ulazi u završnu fazu. Do kraja sledeće sedmice odbrana bi trebalo da izvede sve svoje svedoke - izuzev poslednjeg, samog optuženog - koji će se na klupi za svedoke pojaviti u februaru.

U dosadašnjem toku prezentiranja svojih dokaza, odbrana nije negirala da su u aprilu 1993. u Lašvanskoj dolini počinjeni teški zločini kao što su masakr u Ahmićima, eksplozija auto-bombe u Starom Vitezu ili granatiranje centra Zenice, za koje je tužilac optužio Blaškića, kao tadašnjeg zapovednika HVO u Operativnoj zoni Srednja Bosna. Ono što, međutim, odbrana jeste poricala, bilo je da je takve zločine činila samo jedna od strana u hrvatsko-muslimanskom ratu. Pred sudom je, u novembru u decembru, prodefilovalo dvadesetak svedoka iz Dusine i drugih hrvatskih sela u Lašvanskoj dolini, koji su govorili o masovnim ubistvima, razaranjima i pljačkanjima od strane muslimanskih snaga, a posebno tzv. "mudžahedina", čije su žrtve bile hrvatski civili. Blaškićevi branioci, kako su isticali, nisu time pokušali da zločinima jedne pravdaju zločine druge strane, već da ukažu na "spiralu straha i nasilja koju niko - pa ni general Blaškić - nije mogao da kontroliše."

Drugo što je odbrana nastojala da ospori jeste da su snage HVO koje su aprila 1993. izvršile zločine u Lašvanskoj dolini, bile zaista pod komandom i kontrolom optuženog Blaškića. O tome je, juče i danas, u Hagu svedočio Marinko Palavra, sadašnji zapovednik Vojne policije Federacije BiH. Njega je Blaškić u avgustu 1993. postavio za zapovednika vojne policije u svojoj Operativnoj zoni. Blaškić je, rekao je svedok, to učinio da bi zaveo red u vojnoj policiji, nad kojom do tada nije imao kontrolu i koja je bila prožeta "kriminalnim elementima", koji su učestvovali u zločinima i kriminalu - umesto da ih suzbijaju. Poseban problem su, po ovom svedoku, predstavljale tzv. jedinice posebne namene kao što su bili "Vitezovi" ili grupa kojom je komandovao izvesni "Žuti", tako da je Blaškić krajem 1993. naredio vojnoj policiji HVO da interveniše protiv pomenutog "Žutog" i njegovih odmetnika.

Odbrana je, izvođenjem ovog svedoka, htela da pokaže kako Blaškić u vreme lašvanskih zločina nije kontrolisao vojnu policiju HVO, čiji je zapovednik tada bio Paško Ljubičić. Jedno je pitanje, međutim, ostalo otvoreno. Naime, ako je Blaškić, u drugoj polovini 1993, uspeo da "zavede red" u vojnoj policiji i stavi pod kontrolu njene "jedinice posebne namene"... zašto to nije učinio odmah posle lašvanskih zločina ili, još bolje, pre njih? Utoliko pre što je i svedok odbrane, odgovarajući na pitanja tužioca, dva ili tri puta izjavio kako je Blaškić, kao zapovednik Operativne zone, "bio najodgovornija osoba po pitanjima vojske i civila i svega."

Upravo to tvrdi i tužilac i upravo zbog toga ga je - kao "najodgovorniju osobu" - i optužio.