HAG/DEN HAAG | 09.03.2005.

“POGREŠNO SHVAĆENI” NEVOLJNI SVEDOK OPTUŽBE

Suprotno svojoj prethodnoj izjavi, Šukri Buja petog dana svedočenja na suđenju trojici optuženih za zločine u logoru Lapušnik, tvrdi da OVK nije “otimao” ili “hapsio” kosovske Albance, već ih je samo “zaustavljao na kontrolnim punktovima” i “sprečavao da idu na teritoriju pod kontrolom neprijatelja... što su oni pogrešno tumačili kao hapšenje.”

Kao što tužilac sada “pogrešno tumači” ono što je u aprilu 2003. godine rekao u intervjuu sa haškim istražiteljima, tako su i albanski seljaci, tvrdi Šukri/Shukri Buja, “pogrešno tumačili” da su u junu i julu 1998. bili “oteti i zatvoreni” od strane OVK. Ti su seljaci, svedočio je danas Buja na suđenju trojici bivših pripadnika OVK optuženih za zločine u logoru Lapušnik, bili zaustavljani na kontrolnim punktovima i za njihovo dobro “sprečavani da idu na teritoriju pod kontrolom neprijatelja”, to jest “srpskih okupatora”, a oni su to “pogrešno tumačili kao hapšenje.”

Problem Šukri Buje, bivšeg komandanta jedne od pod-zona OVK, je taj što tužilac raspolaže video snimkom njegovog intervjua iz aprila 2003. U tom intervjuu, Buja govori o “otmicama” i “hapšenjima” Albanaca za koje se sumnjalo da sarađuju sa srpskim vlastima i kaže da je to bilo “najozbiljnije u junu i julu 1998.” Rekao je, takođe, da je bilo i “slučajeva lične osvete”, kao i da je u to vreme “bilo dosta prostora za takve stvari.” Kada ne bi znao šta da uradi sa civilima koji su zaustavljani na kontrolnim punktovima u njegovoj zoni odgovornosti, Buja ih je – kako je rekao istražiteljima – “slao u Klečku, jer su tamo bili najodgovorniji za te stvari.” Na pitanje istražitelja da li je u štabu u Klečki bio Fatmir Limaj, zvani “komandant Čeliku”, Buja je odgovorio potvrdno i dodao da je “tamo dobijao uputstva od komandanta Čelikua.”

Tako je Šukri Buja govorio u aprilu 2003. Nepune dve godine kasnije, kao nevoljni svedok optužbe na suđenju Fatmiru Limaju, Isaku Musliuu i Haradinu Bali, Buja uverava sudije da tužilac “pogrešno tumači” njegove reči. Kada je, recimo, rekao da je “tamo primao uputstva” to je bilo “u smislu saradnje sa Čelikuom, a ne naredbi.” Jer, kaže Buja, “uputstva su jedno a naredbe drugo.” Dalje, zaustavljanja ljudi na kontrolnim punktovima je “pogrešno tumačiti kao hapšenje”, a njihovo slanje u Klečku kao “zatvaranje”, jer ti su ljudi samo “ispitivani i zatim puštani”, a ljudi u Klečki su “znali kuda da ih usmere i mogli su da im kažu gde ga idu.”

Aprila 2003. Buja je sa istražiteljima, pored ostalog, razgovarao i o velikoj ofanzivi srpskih snaga u području Lapušnika krajem jula 1998. godine. Prema optužnici, dvadesetak zatvorenika iz logora u Lapušniku je tada odvedeno u planine Beriša, gde su podeljeni u dve grupe od kojih je jedna oslobođena a druga streljana. Buja je ispričao kako je 25. ili 26. jula u Krajmirovcima, gde se nalazio njegov štab, naišao na grupu od 10 muškaraca na traktoru, koji su mu rekli da dolaze iz “zatvora u Lapušniku.” Buja tvrdi da je bio iznenađen, da nije znao kako da reaguje, pa je pokušao da uspostavi vezu sa štabom u Klečki, kako bi dobio uputstva šta da radi sa tim ljudima. Nije uspeo da uspostavi vezu i na svoju je ruku odlučio da ih pusti. Nakon toga je osetio da ga u Glavnom štabu sumnjiče, pa je pomislio da je pogrešio. Razgovarao je o tome sa Fatmirom Limajom, a on mu je rekao da je “to u redu”, što je te ljude pustio da odu.

Suočen sa snimkom ovog dela razgovora iz aprila 2003., Buja je danas tvrdio da 25. i 26. jula 1998. nije bio u Krajmirovcima već na frontu, te da je taj susret sa ljudima na traktoru mogao da bude 23. ili 24. jula, dakle pre dana kada je, po optužnici, evakuisan logor u Lapušniku.

Tužilac Aleks Vajting/Alex Witing je na kraju petodnevnog ispitivanja Šukrija Buje zatražio od predsedavajućeg sudije da upozori svedoka na njegova prava po pravilu 90e: da, naime, ne mora da odgovori na pitanja koja bi ga mogla inkriminisati. Nakon upozorenja, tužilac je izvesno vreme ispitivao Buju na takozvanoj privatnoj sednici, sa koje je isključena javnost.