HAG/DEN HAAG | 06.02.2014.

ZLOČINI POLICAJACA POMEŠANIH SA "NESAVESNIM POJEDINCIMA"

Zaštićeni svedok Karadžićeve odbrane za zločine u Keratermu i Omarskoj optužio paravojne grupe, a kada su mu predočeni dokazi o učešću banjalučke specijalne policije u nezakonitom postupanju sa zatočenicima, branio se da je problem bio u tome što bi se "nesavesni pojedinci" povremeno "pomešali" sa policijom pa je teško bilo utvrditi ko je kriv

Iskazom bivšeg radnika Državne bezbednosti bosanskih Srba čiji identitet je zaštićen, Radovan Karadžić nastavlja da osporava tezu optužbe po kojoj su zločini nad Muslimanima i Hrvatima u BiH počinjeni sistematski i po istom obrascu. Po Karadžiću, radi se o izolovanim incidentima u režiji odmetnutih grupa i pojedinaca. Svedok je iskaz dao uz mere zaštite lika, izmene glasa i pseudonim KW-426, a u pisanoj izjavi timu odbrane je izneo navode o situaciji u Prijedoru i drugom delovima bosanske Krajine.

U sažetku tog dokumenta se navodi da je u okviru banjalučkog Centra službi bezbednosti u aprilu 1992. godine formiran odred specijalne policije koji je u julu raspušten zbog nediscipline, a onda obnovljen uz angažovanje "proverenih" kadrova koji su prošli adekvatnu obuku. Svedok tvrdi da je policija iste godine osnovala komisiju za istragu "nepravilnosti" u radu prijedorskih "istražnih centara" Keraterm i Omarska. Utvrđeno je, kaže, da su zločine nad nesrpskim zatočenicima počinile "paravojne grupe" kojima policija "nije mogla da se suprotstavi". U kratkom glavnom ispitivanju svedok je dodao još nekoliko teza o naoružavanju Muslimana i Hrvata pre rata s jedne, i posvećenosti srpskih vlasti očuvanju multietičnosti u policiji, s druge strane.

"Nepravilnosti" o kojima svedok govori su, ukazala je tužiteljica Gustafson, zapravo najteži zločini nad nesrbima zatočenim u logorima Keraterm i Omarska za koje su, po navodima optužnice protiv Karadžića, dobrim delom odgovorni pripadnici MUP. Predočila je dokument prijedorske policije u kojem njen šef Simo Drljača optužuje banjalučke specijalce na čelu sa izvesnim Straživukom za nezakonito postupanje prema zatočenicima Omarske. Podsetila je svedoka da je u izjavi odbrani za zločine optuživao paravojne grupe, a da Drljača ukazuje na problematično ponašanje specijalaca "čak i po standardima Omarske". Svedok odgovara da je problem bio u tome što bi se "nesavesni pojedinci" povremeno "pomešali" sa policijom pa je teško bilo utvrditi ko je kriv.

Drljačin dokument upućen je Centru službi bezbednosti u Banja Luci ali, primećuje tužiteljica, nije bilo nikakve reakcije, odnosno disciplinskog ili krivičnog postupka protiv počinilaca. Svedok je opravdanje tražio u tome što je banjalučki centar bio u stalnom sukobu sa potčinjenim policijskim stanicama u bosanskoj Krajini, pa tako i onom prijedorskom, jer su lokalni šefovi policije želeli da budu "sultani" svako u svom "sultanatu". Na pitanje da ukaže na pojavne oblike tog sukoba, naveo je samo slučaj svađe između Banja Luke i Prijedora oko jednog ukradenog audija.

Na kraju današnjeg zasedanja bilo je reči o zahtevu odbrane da se u dokaze uvede izjava koju je Ratko Mladić, svedočeći prošle sedmice u odbranu Karadžića, pokušao da pročita naglas u sudnici ali mu nije dopušteno. Izjava je, inače, uz zahtev odbrane danas podeljena medijima, a onda je ubrzo zajedno sa celim podneskom proglašena poverljivom. O uvođenju izjave u dokaze biće odlučeno naknadno, a odbrana je najavila i da će se žaliti zbog odluke veća da Ratka Mladića ne primora da odgovori na pitanja koja mu je tokom iskaza postavio optuženi. Suđenje Radovanu Karadžiću se nastavlja iduće sedmice.