HAG/DEN HAAG | 11.09.2008.

ŽIVA LOMAČA U NASELJU BIKAVAC

Zaštićena svedokinja VG-58 je na suđenju Milanu i Sredoju Lukiću govorila o 27. junu 1992. godine kada je iz neposredne blizine posmatrala paljenje oko 70 Muslimana zatočenih u jednoj kući u višegradskom naselju Bikavac

Nova svedokinja optužbe na suđenju Milanu i Sredoju Lukiću, koja je iskaz dala pod pseudonimom VG-58, govorila je o masakru u višegradskom naselju Bikavac kada je 27. juna 1992. godine u jednoj kući zapaljeno oko 70 Bošnjaka, uglavnom žena i dece

U retkim delovima suđenja otvorenim za javnost VG-58 je ispričala da je ceo događaj posmatrala iz neposredne blizine, sa udaljenosti od samo 5 metara. Ona je rekla da su tog dana u večernjim satima Milan i Sredoje Lukić sa više ljudi došli i “puškama ugurali” grupu Muslimana u praznu kuću Mehe Aljića. Milan je pri tom insistirao da unutra uđe što veći broj izbeglica iz Župe. Zatim su kuću “zalili” benzinom, zapalili i pucali u prozore, a sledeće što je čula su bili “užasni krici” poput “zavijanja mačaka” koji su dopirali iz plamena. Prema rečima VG-58, dvadesetak minuta nakon što je počela vatra Milan i Sredoje Lukić su se odvezli iz Bikavca.

Tokom unakrsnog ispitivanja branilac Milana Lukića je pitao svedokinju da li je možda “došla po osvetu” zbog više nestalih članova porodice i “rasprostranjenih priča” o zločinima optuženih. Ukazao je na razlike u izjavama koje je svedokinja dala u julu 1992. godine istražnim organima Bosne i Hercegovine i istražiteljima tužilaštva u maju 2000. godine. Uprkos prigovoru tužioca, predsedavajući sudija Robinson je lično upitao VG-58 da li je došla po osvetu. Ona je to negirala i dodala da “ne zna ko je šta pričao, ali zna ko je šta radio”.

Svedokinja VG-58 je prva koja je govorila o lomači u naselju Bikavac. U uvodnoj reči tužilac je najavio da će o ovom zločinu javno svedočiti jedina preživela žrtva, školska drugarica Milana Lukića, koja će odustati od mera zaštite kako bi “svetu ispričala kako je kad te živu zapale”.