27.02.2018.

ŽALBENA RASPRAVA U PREDMETU KARADŽIĆ KRAJEM APRILA 2018.

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove zakazalo je danas raspravu o žalbama odbrane i tužilaštva na presudu kojom je bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić proglašen krivim za genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini i osuđen na kaznu od 40 godina zatvora

Žalbena rasprava u predmetu Radovana Karadžića biće održana 23. i 24. aprila ove godine – saopšteno je večeras u Mehanizmu za međunarodne krivične sudove, koji je “nasledio” nezavršene predmete Haškog tribunala.

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić je, podsetimo, u martu 2016. godine proglašen krivim za genocid i druge zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini i osuđen na kaznu od 40 godina zatvora. Na presudu su se žalile obe strane – odbrana i optužba.

Radovan Karadžić se žali jer smatra da nije imao pravično suđenje, da su sudije umesto "pretpostavke nevinosti" imale "pretpostavku krivnje", te da je Pretresno veće iskonstruisalo presudu tako da zadovolji tu pretpostavku. Najočigledniji primer neostvarenja pravde, po Karadžiću, je osuda za genocid na osnovu zaključka da je delio nameru da se pobiju svi zarobljenici iz Srebrenice.

Karadžić, dalje, navodi da je bio podvrgnut "političkom suđenju", smišljenom da bi se "demonizirao" ne samo on već i njegov narod, odnosno bosanaski Srbi.Po njemu,međunarodna pravda je "promašeni projekat". Sudije koje znaju malo o regionu, njegovoj kulturi, jeziku, istoriji, vode suđenje po proceduri koja je strana optuženima, na stranom jeziku i donose zaključke koji su strani onima koji poznaju region i istinu.

Tužilaštvo se, sa svoje strane, žalilo na oslobađajuću presudu Karadžiću po tački 1 optužnice, koja ga je teretila za genocid počinjen 1992. u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik. U prvom žalbenom osnovu tužilaštvo navodi da je Pretresno veće počinilo pravne i činjenične greške time što je propustilo da zaključi da su istrebljenje, ubistva i progon na političkim, verskim i rasnim osnovama bili uključeni u zajednički zločinački cilj trajnog uklanjanja Muslimana i Hrvata sa teritorije navedenih sedam opština i da je Karadžić delio takvu nameru.

Odmerenu kaznu od 40 godina zatvora tužilaštvo smatra neadekvatnom i traži da se ona preinači u doživotni zatvor.

Žalbenim većem Mehanizma za međunarodne krivične sudove koje će doneti konačnu presudu bivšem predsedniku Republike Srpske predsedava američki sudija Meron, a čine ga još i sudije Sekule iz Tanzanije, Junsen/Joensen iz Danske, Solesa/Solaesa iz Španije i Santana iz Urugvaja.