HAG/DEN HAAG | 12.10.2009.

ŽALBA TRI PUTA DUŽA OD PRESUDE

U detaljno obrazloženoj žalbi, branioci Florans Artman traže ukidanje prvostepene presude kojom je francuska novinarka proglašena krivom za nepoštovanje suda zbog objavljivanja "sadržaja, navodnih efekata i poverljivog karaktera" odluka Žalbenog veća kojima je odobrena poverljivost dokumenata Vrhovnog saveta odbrane SRJ

Branioci Florans Artman/Florence Hartmman uložili su žalbu na presudu kojom je nekadašnja predstavnica za štampu tužilaštva proglašena krivom za nepoštovanje suda i osuđena na kaznu od 7.000 eura. Odbrana traži da se prvostepena presuda ukine a optužena oslobodi odgovornosti za "svesno i hotimično objavljivanje sadržaja, navodnih efekata i poverljivog karaktera" dve odluke Žalbenog veća u predmetu Slobodana Miloševića kojima je odobrena poverljivost dokumenata Vrhovnog saveta odbrane SRJ.

Žalba sadrži 14 osnova koji su obrazloženi na 92 stranice, tako da je tri puta duža od same presude koju osporava. U tri žalbena osnova tvrdi se da su povređena osnovna prava Florans Artman time što nije bila u potpunosti upoznata sa optužbama, čime je onemogućena da pripremi odbranu. Po odbrani, Pretresno veće je presudu zasnovalo na činjenicama koje "nisu bile deo optužnice" a teret je prebačen na odbranu da "razume" optužbe, umesto na tužioca koji je trebalo da ih adekvatno "najavi".

Pretresno veće je, po braniocima, ograničilo slobodu izražavanja Florans Artman, čime je takođe povredilo njena osnovna prava. Ograničavanje slobode izražavanja optužene i njeno kažnjavanje, smatra odbrana, dovelo je do "nepravedne i nesigurne" osude kojom se "postavlja opasan presedan za novinare, istoričare i žrtve". Branioci dalje tvrde da je optuženoj uskraćeno pravo na nezavisno i nepristrasno suđenje. Mada je odbrana u aprilu 2009. godine tražila da se ukinu sve odluke u čijem su donošenju učestvovala dvojica diskvalifikovanih sudija, novoimenovane sudije su taj zahtev odbile. Time su, po odbrani, "ozbiljno prekršena" osnovna prava optužene.

Florans Artman je, ukazuje se u žalbi, kažnjena zato što je objavila informacije već obelodanjene javnosti ne samo od strane Tribunala već i od države (Srbije) koja je tražila zaštitne mere. Branioci tvrde da do sada nije zabeležen slučaj osude za nepoštovanje suda zbog objavljivanja informacija koje su već u javnom domenu. Takva osuda je, smatraju, "bez pravnog osnova, okrutna, nepotrebna i neprimerena".

Veće je, ukazuju branioci, pogrešilo kada je utvrdilo da "bilo koje" svesno i namerno kršenje sudskog naloga, bez obzira u kojoj meri uticalo na provođenje pravde, nužno predstavlja nepoštovanju suda.

U žalbi se, takođe, ukazuje da je veće pogrešilo kada je u potpunosti odbacilo iskaz svedoka odbrane Luja Žuanea/Louis Joinet, kao i kada je optuženoj izreklo "nesrazmernu i neadekvatnu kaznu" od 7.000 eura.

U međuvremenu, Žalbeno veće je prihvatilo zahtev odbrane da se plaćanje novčane kazne koju je izreklo prvostepeno veće, odloži do donošenja konačne presude.