HAG/DEN HAAG | 21.06.2013.

ZAHTEV ZA REVIZIJU PRESUDE RASIMU DELIĆU

Odbrana pokojnog Rasima Delića zatražila reviziju presude kojom je bivši komandant Glavnog štaba Armije BiH proglašen krivim zbog propusta da spreči ili kazni zločine mudžahedina. Osnov za reviziju je, po odbrani, "pristrasnost" danskog sudije Frederika Harhofa, iskazana u njegovom prošlonedeljnom "privatnom pismu" koje je procurilo u javnost

Nakon što je protekle sedmice najpre u Danskoj a potom i u ostatku sveta objavljeno "privatno pismo" u kojem sudija Frederik Harhof/Harhoffizražava zabrinutost zbog "novog kursa" Tribunala pod kormilom predsednika Merona, branioci pokojnog komandanta Glavnog štaba Armije BiH Rasima Delića podneli su zahtev za reviziju njegove osuđujuće presude. Delić je u prvostepenom postupku proglašen krivim zbog propusta da spreči ili kazni okrutno postupanje mudžahedina nad zarobljenim srpskim vojnicima u julu i avgustu 1995. godine i osuđen je na kaznu od tri godine zatvora. Žalbeni postupak je obustavljen nakon Delićeve smrti u aprilu 2010. godine.

U danas objavljenom podnesku Delićevi branioci Vasvija Vidović i Džon Džons/John Jones navode da je sudija Harhof pokazao "neprihvatljivu pristrasnost" u odnosu na optužene pred Tribunalom, time što je nedavne oslobađajuće presude pripisao "izraelsko- američkim mahinacijama". Branioci ukazuju da Harhof tako dovodi u pitanje odluke predsedavajućeg sudije Teodora Merona kojeg, smatraju oni, krase "besprekorna reputacija i dobar glas".

S druge strane, sudija Harhofje, po Delićevim braniocima, pisanjem spornog pisma načinio "ozbiljan propust u postupanju i prekršio svoje dužnosti sudije". Njegova "pristrasnost", koja im je bila nepoznata u vreme suđenja, po braniocima je mogla da bude odlučujući faktor u donošenju osuđujuće presude. Pored sudije Harhofa, u veću koje je osudilo Delića bili su još i sudija Bakone Moloto, koji je predsedavao, kao i sutkinja Flavija Latanci/Flavia Lattanzi.

Odbrana, zbog toga, u interesu pravde traži reviziju i poništenje prvostepene presude ili, alternativno, donošenje žalbene presude. Prema pravilima Tribunala, zahtev za reviziju se može podneti samo u slučaju da postoje nove činjenice koje nisu bile poznate stranama tokom suđenja i u vreme žalbenog postupka. "Pristrasnost", koju odbrana pripisuje sudiji Harhofu, po braniocima zadovoljava taj kriterijum.

Branioci se u podnesku kojim traže reviziju pozivaju i na jedan naš nedavni izveštaj, opisujući SENSE kao "zvaničnu novinsku agenciju Tribunala". Budući da smo uvereni da i gospođa Vidović i gospodin Džons, s kojima smo uspešno sarađivali dugi niz godina, vrlo dobro znaju da je SENSE nezavisna agencija koja nema nikakve veze sa Tribunalom, ne možemo a da sa žaljenjem ne zaključimo da se u ovom slučaju radi o tendencioznom izvrtanju činjenica. Tribunal ne snosi nikakvu odgovornost za naše izveštaje sa suđenja, kao što ni SENSE ne snosi odgovornost za Tribunalove presude.