HAG/DEN HAAG | 05.03.2014.

TUŽILAC PREDLAŽE JOŠ 19 SVEDOKA U KARADŽIĆEVOM PREDMETU

Optužba traži da joj se omogući pobijanje dokaza Karadžićeve odbrane iskazima 14 novih svedoka kao i ponovno otvaranje dokaznog postupka u kojem bi pet svedoka dalo iskaze o prošle godine otkrivenoj masovnoj grobnici Tomašica kod Prijedora

U skladu sa ranijim najavama, tužilac je danas podneo zahteve za ponovno otvaranje svog dokaznog postupka i pobijanja dokaza odbrane Radovana Karadžića. Reč je o dva odvojena procesa – prvi se odnosi na izvođenja dokaza o masovnoj grobnici Tomašica kod Prijedora koja je otkrivena nakon okončanja tužiočevog dokaznog postupka, a drugi je uobičajena faza suđenja u kojoj optužba pobija dokaze odbrane, s tim da Karadžić nakon toga takođe ima pravo na odgovor.

U zahtevu za izvođenje dokaza o Tomašici se navodi da je masovna grobnica na tom lokalitetu otkrivena u septembru prošle godine i da je tada počela ekshumacija, ali da forenzička analiza i dalje traje, tako da će izveštaji patologa i arheologa, kao i identifikacijski nalazi biti gotovi početkom aprila ove godine. Zato tužilac traži mogućnost da sada izvede tri svedoka – člana Instituta za nestale osobe BiH Amora Mašovića, zatim člana Međunarodne komisije za nestale osobe Ijana/Ian Hansona i jednog zaštićenog svedoka. Njihove pisane izjave bi, navodi se u podnesku, bile uvedene u dokaze a iskaze u sudnici bi svi mogli okončati u jednom danu. Kada budu gotovi svi izveštaji o ekshumacijama, ponovo bi na klupu za svedoke bio izveden Ijan Hanson i još dva eksperta – forenzičar Tomas/Thomas Parsons i forenzički patolog Džon Klark/John Clark. Alternativno, tužilac zahteva da se svi dokazi izvedu "u jednom komadu" u aprilu kada izveštaju budu kompletni.

Tužilac objašnjava da su od 2001. godine postojali indikatori da se na području rudnika Tomašica nalazi masovna grobnica, ali da do septembra prošle godine ništa nije otkriveno, između ostalog i zbog toga što je kompanija koja održava rudnik to mesto zatrpala šljakom, zemljom i kamenjem. Zato su leševi, kada su konačno otkriveni, bili na čak devet metara dubine.

Ukazujući na relevantnost dokaza iz Tomašice, tužilac ističe njihov značaj za dokazivanje umešanosti srpskih vlasti u planiranje zločina, nasuprot tezi odbrane da se radilo o "nasumičnim i retkim" (ne)delima odmetnutih kriminalaca. Masovna grobnica je, ukazuje optužba, nastala tokom operacija prisilnog premeštanja nesrba iz Prijedora a pre zatvaranja tri najveća logora u toj opštini. U njoj su otkriveni leševi ubijenih krajem jula 1992. godine u tri odvojena incidenta – masakru u sobi broj tri u Keratermu, zatim tela zatočenika Omarske i Keraterma likvidiranih na Hrastovoj Glavici, kao i žrtava napada na područje Brda. Dimenzije masovne grobnice su veće od broja do sada pronađenih tela, što ukazuje da se očekivalo sahranjivanje većeg broja ubijenih. Dimenzije i činjenica da su leševi dovoženi sa različitih lokacija, po tužiocu, ukazuje na obim koji podrazumeva umešanost struktura vlasti na čijem je čelu bio predsednik Karadžić.

Kada je reč o pobijanju Karadžićevih dokaza, tužilac namerava da u dokaze uvede iskaze 10 svedoka događaja u opštinama Bijeljina, Bratunac, Foča, Ključ i Prijedor. Jedan od svedoka je i poznati fotograf Ron Haviv, koji će svedočiti o situaciji u Bijeljini. Iskazi još četiri svedoka odnosiće se na događaje u Sarajevu i Srebrenici. Obrazlažući potrebu za pobijanjem Karadžićevih dokaza, tužilac navodi da je njegov pristup dokaznom postupku odbrane bio "nedosledan, nelogičan i haotičan" i kao takav "teško predvidiv", pa je zato potrebno dodatno pobijanje njegovih navoda.