HAG/DEN HAAG | 07.03.2012.

TUŽILAC: 28 GODINA ZATVORA JE PRIMERENA KAZNA ZA ŠEŠELJEVE ZLOČINE

Optužba smatra da je dokazala krivicu lidera srpskih radikala za "okrutne zločine" nad civilima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH kao što su ubistva dece i novorođenčadi, trudnih žena, staraca i bolesnih lica, urezivanja krstova po telima Muslimana, silovanja žena i sadistička seksualna iživljavanja nad muškarcima i da je – budući da olakšavajućih okolnosti nema – jedina primerena kazna za optuženog 28 godina zatvora

U zaključku završnih reči tužilac Markusen/Marcussen je danas rekao da je tokom suđenja Vojislavu Šešelju izvan razumne sumnje dokazana krivica optuženog za ratne zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, čija se težina ogleda u "velikom obimu i gnusnoj prirodi". Šešeljev ratni angažman je, po optužbi, imao za posledicu proterivanje desetina hiljada ljudi i ubistvo njih 905, kao i razaranje celih sela i verskih objekata u njima, mučenja i silovanja civila i ratnih zarobljenika u Vukovaru, Zvorniku, Mostaru, Nevesinju i na širem području Sarajeva, kao i proterivanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci.

Tužilac Markusen je naveo da su u zločinima koji se lideru srpskih radikala stavljaju na teret ubijana deca i novorođenčad, trudne žene, starci i bolesni, tokom teških mučenja urezivani krstovi po telima Muslimana, silovane žene i sadistički seksualno zlostavljani muškarci. Tužilaštvo smatra da je jedina adekvatna kazna za tako teške zločine 28-godišnji zatvor za Vojislava Šešelja, naročito ako se uzme u obzir da "olakšavajućih okolnosti nema", već naprotiv, samo otežavajućih, poput stalnog vređanja svedoka i ometanja rada suda od strane optuženog.

Lider srpskih radikala je, podseća tužilac, zagovarao ideju da su nesrbi neljudi i da ih treba proterati svim sredstvima sa teritorije koju je smatrao delom Velike Srbije, a potom je svoje četničke dobrovoljce upotrebio da činjenjem najtežih zločina protiv civila ostvare zacrtani cilj. "Šešelj je svojim rečima posejao seme nacionalne mržnje, a potom pomogao da to seme izbuja u nasilje", rekao je tužilac Markusen.

Pre toga, članovi tima optužbe su okončali juče započeti deo izlaganja o dokazima koji ukazuju na učešće Šešelja i "šešeljevaca" u zločinima u opštinama koje se navode u optužnici. Nakon jučerašnjeg opisa događaja u Vukovaru i Zvorniku, danas su tužioci prvo podsetili sudsko veće na dokaze izvedene u vezi sa učešćem Šešeljevih vojvoda Slavka Aleksića, Nikole Poplašena, Branislava Gavrilovića i Vasilija Vidovića u ubistvima i mučenjima civila i ratnih zarobljenika i uništavanju njihovih kuća i verskih objekata u Ilijašu, Vogošći i drugim rubnim sarajevskim opštinama.

Potom je ukazano na učešće "šešeljevaca" u napadima na područje Mostara i Nevesinja, gde je ubijen veliki broj muškaraca, žena i dece, među kojima i beba stara svega sedam dana. U svim tim zločinima, smatra tužilac, učestvovali su "šešeljevci", ali i pripadnici drugih srpskih formacija. Naglašeno je da je optuženi kao pripadnik udruženog zločinačkog poduhvata odgovoran i za zločine onih jedinica sa kojima su "šešeljevci" zajedno dejstvovali.

Konačno, optuženi je, po dokazima optužbe, u progonu u Hrtkovcima i Vukovaru, učestvovao direktno svojim huškačkim govorima i pozivima na nasilje nad Hrvatima. Hrvati iz Hrtkovaca, navela je tužiteljica Birsej/Biersay, postali su meta lokalnih srpskih nacionalista nakon mitinga koji je u njihovom selu održao Šešelj 6. maja 1992. godine, zbog čega su bili prisiljeni da napuste svoje kuće i poslove i odsele se u Hrvatsku. Predočen je i TV izveštaj o skupštinskom govoru optuženog u kojem traži da se "svih Hrvati iz Srbije proteraju" i preti im "da neće imati miran san dok se ne isele". Šešeljeve aktivnosti su, po optužbi, direktno uticale na promenu demografskog izgleda do tada mirnog višenacionalnog vojvođanskog sela.

Optuženi Vojislav Šešelj će svoju završnu reč izneti tokom deset radnih sati iduće sedmice, počev od ponedeljka 12. marta popodne.