HAG/DEN HAAG | 15.01.2007.

TRBIĆ BI U BIH, BIH NE BI DA GA PRIHVATI

Milorad Trbić tvrdi da je zdrav, a lekari da mu je procesna sposobnost "pod znakom pitanja"... Optuženi se slaže sa zahtevom tužilaštva da se predmet prosledi sudu u Sarajevu, ali predstavnici Vlade BiH to ne žele

Haški optuženici se, po pravilu, opiru zahtevima tružilaštva da se njihovi predmeti ustupe lokalnim pravosuđima, a zemlje u regionu se, često, međusobno nadmeću u nastojanju da dobiju tribunalove predmete. Slučaj Milorada Trbića, bivšeg oficira bezbednosti Zvorničke brigade VRS optuženog za saučesništvo u srebreničkom genocidu je, međutim, izuzetak: on želi da mu se sudi pred Državnim sudom u Sarajevu i podržava zahtev koji je, u tom smislu, podnelo tužilaštvo Tribunala, ali se Vlada BiH tome protivi i traži da mu se, ipak, sudi u Hagu.

Mada su psihijatri koji su po nalogu veća prošle godine ispitivali optuženog zaključili da je, zbog mentalnih problema, njegova procesna sposobnost "dovedena u pitanje", Trbić je na današnjoj raspravi pred većem koje odlučuje o prosleđivanju predmeta lokalnim pravosuđima tvrdio da je "zdrav i sposoban za suđenje." Sve sumnje u vezi sa njegovim zdravljem su, rekao je Trbić, "neopravdane, a svaki je lekar suvišan". Zato je zatražio da njegov predmet bude što pre prosleđen b-h pravosuđu, da mu se tamo sudi i dokaže da li je kriv ili ne.

No, Vlada BiH, utisak je, više veruje psihijatrima koji su ga pregledali i zbog toga ne želi da preuzme Trbićev predmet. Kako je objasnila predstavnica Ministarstva pravde Milana Popadić, u BiH ne postoje adekvatno opremljene ustanove u koje bi mogli da budu smešteni pritvorenici koji zbog narušenog duševnog zdravlja "predstavljaju opasnost za sebe i druge". Takođe, predstavnica vlade tvrdi da nije primereno prebacivati domaćim pravosuđima suđenje za najteži zločin kakav je genocid.

Na ovakav stav b-h vlasti oštro je reagovala tužiteljica Suzan Somers/Susan Sommers upozorivši predstavnicu Ministarstva pravde da će BiH, pošto odbija da prihvati ovaj predmet, morati svom narodu da kaže da nije spremna da sudi optuženima za genocid, podsetivši i da je pred Državnim sudom u Sarajevu već u toku jedno takvo suđenje – za masovno ubistvo Bošnjaka u Kravici u julu 1995. godine. Optužba takođe smatra da BiH, "ukoliko želi da bude faktor međunarodne zajednice", ne može da se bavi samo suđenjima zdravim optuženicima, već se mora pozabaviti i tretmanom onih sa narušenim duševnim zdravljem.

Da stvar bude još neobičnija pobrinuo se Trbićev branilac Pileta-Zanen/Piletta-Zanin koji je suprotno željama svog klijenta, doveo u pitanje mogućnost prosleđivanja predmeta u Sarajevo pominjući neke pretnje koje su upućene Trbiću, ali je o tome uglavnom govorio na sednici zatvorenoj za javnost. U reakciji na tvrdnje svog advokata, optuženi je rekao da je "iznenađen takvim navodima" i da mu nije jasno da li Pileta-Zanen to radi da bi ga zastrašio ili zbog toga što zaista ima neka saznanja o pretnjama.

Milorad Trbić je optužen da je učestvovao u masovnom pogubljenju oko hiljadu zarobljenih Bošnjaka u Orahovcu kod Srebrenice 13. jula 1995. godine i tom prilikom lično ubio neke od žrtava. Trbić je odvojen od predmeta ostale sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba, kojima se trenutno sudi za srebreničke zločine.