HAG/DEN HAAG | 22.01.2010.

TAČKA NA SLUČAJ VESELINA ŠLJIVANČANINA?

Žalbeno veće odbilo najnoviji zahtev oficira bivše JNA Veselina Šljivančanina da se još jednom razmotri odluka kojom je odbačen njegov podnesak za preispitivanje konačne presude. Da li će odbrana izneti slučaj Veselina Šljivančanina pred Evropski sud za ljudska prava?

Sudije Žalbenog veća su odbacile zahtev bivšeg načelnika bezbednosti Gardijske brigade bivše JNA da se razmotri odluka kojom je odbačen njegov podnesak za preispitivanje konačne presude. U maju ove godine, Žalbeno veće je poništilo prvostepenu presudu i osudilo Šljivančanina na 17 godina zatvora za pomaganje i podržavanje ubistva oko 200 zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara, 20. novembra 1991. godine. Odbacujući najnoviji Šljivančaninov zahtev, sudije su ukazale da je odluka čije razmatranje optuženi traži "konačna".

Šljivančanin je tražio preispitivanje odluke Žalbenog veća tvrdeći da su se, u međuvremenu, "promenile okolnosti" što je odbrana potkrepila pismom Vlade Republike Srbije. Međutim to je pismo, po oceni sudija, sadržalo već iznete i odbačene argumente odbrane.

Prema saopštenju odbrane Veselina Šljivančanina, Tribunal je u decembru ove godine zatražio da osuđeni oficir služi kaznu u zatvoru u Slovačkoj. Branioci su potom uputili pismo slovačkoj ministarki pravde Vjeri Petrikovoj/Viera Petríková navodeći da je Žalbeno veće izreklo novu prvostepenu presudu Šljivančaninu kada ga je osudilo za pomaganje i podržavanje ubistva i preinačilo petogodišnju zatvorsku kaznu koju mu je izreklo Pretresno veće za pomaganje i podržavanje mučenja ratnih zarobljenika.

Budući da je Slovačka potpisnica Pakta o građanskim i političkom pravima, ona bi, po braniocima, prekršila svoje međunarodne obaveze ako bi dozvolila da Šljivančanin u jednom od njenih zatvora izdržava kaznu kojom se krši njegovo pravo na žalbu. Kršenje ljudskih prava od strane država potpisnica međunarodnih konvencija je, inače, jedan od uslova da se neki slučaj iznese pred Evropski sud za ljudska prava.