HAG/DEN HAAG | 07.03.2012.

SUMNJIČAVI ARKAN I PARANOIČNI MARTIĆ

Branilac Jovice Stanišića sugeriše da su Arkan i Martić bili "sumnjičavi i paranoični" kad je reč o uticaju Državne bezbednosti Srbije na prostoru RSK. Svedok Simatovićeve odbrane Petar Đukić tvrdi da su Škorpioni i Arkanovci bili pod komandom Srpske Vojske Krajine a ne DB Srbije i optuženih

U nastavku svedočenja na suđenju bivšim šefovima Državne bezbednosti Srbije, nekadašnji oficir JNA i policijski zvaničnik Republike Srpska Krajina (RSK). Petar Đukić je tvrdio da su pripadnici jedinice Škorpioni bili u sastavu 11. Slavonsko-baranjskog korpusa vojske hrvatskih Srba. Naloge su im, rekao je, izdavali komandant korpusa Dušan Lončar, Milan Milanović Mrgud, pomoćnik ministra odbrane RSK, kao i tadašnji direktor Naftne industrije Krajine čije ime nije rečeno. Tužilaštvo, međutim, tvrdi da su Škorpioni bili pod kontrolom Jovice Stanišića i Franka Simatovića, koji se terete za zločine policijskih i paravojnih snaga u Hrvatskoj i BiH.

Đukić je rekao da se sa komandantom Škorpiona, Slobodanom Medićom "Bocom" sastao u Đeletovcima u januaru 1994. godine, nakon što je ovaj zabranio ulazak inspekcije u postrojenja Naftneindustrije Krajine. Škorpioni su, tvrdi bili "ljuti, narogušeni i samo što nisu nosili boje Indijanaca" ali je on uspeo da razreši sukob "retorički, bez upotrebe palice i drugih sredstava prinude". Nakon uvida u finansijsko poslovanje NIK, utvrđeno je da je Škorpionima pored plata koje su dobijali iz SVK, isplaćivan novac na ruke i dato im je gorivo "za njihova vozila i prijatelje".

Po rečima Đukića, Glavni štab SVK je u jednom trenutku uputio Škorpione na kordunsko ratište uz obrazloženje da "treba ojačati poziciju Fikreta Abdića". Škorpioni su, po rečima svedoka, napustili Sremsko-baranjsku oblast u septembru 1996. godine na insistiranje prelaznog administratora UN Žaka Klajna/Jacques Klein jer se "okolno stanovništvo žalilo na njihovu bahatost".

Đukić je, takođe, opisao i kako se Milan Martić rastao a potom ponovo sastao sa Željkom Ražnatovićem Arkanom. Odgovarajući na pitanja Stanišićevog branioca, Đukić je rekao da je Martić u aprilu 1993. godine zabranio Arkanu i njegovim ljudima ulazak u prostor Istočne Slavonije nakon što je komandant Srpske dobrovoljačke garde pokušao da smeni deo rukovodstva RSK, među kojima Iliju Kojića, pomoćnika ministra policije za područje Istočne Slavonije. Martićevo pomirenje sa Arkanom je, po Đukiću, usledilo u Beogradu, na inicijativu "Mrguda". Dvojica su se "izljubili i Arkanu je dozvoljen povratak u odmaralište Elektroslavonije Osijek". Svedok, inače, tvrdi da je Arkan bio zvanično pod komandom Lončara iz 11. korpusa ali je bio mnogo bliži "Mrgudu".

Stanišićev branilac je takođe sugerisao da su Martić i Arkan bili "sumnjičavi i paranoični" kad je reč o uticaju DB Srbije na prostoru RSK. Đukić je rekao da "nema takve informacije". Tužiteljica je na početku unakrsnog ispitivanja nastojala da utvrdi kojim se pravcem kretala "zanimljiva" karijera svedoka. Njeno ispitivanje biće završeno sutra.