HAG/DEN HAAG | 16.11.2012.

SUDIJE PODELJENE, GOTOVINA I MARKAČ OSLOBOĐENI

Petočlano Žalbeno veće preglasavanje tri prema dva poništilo nalaz prvostepene presude o protivpravnom artiljerijskom napadu na krajinske gradove kao glavnom uzroku deportacije srpskih civila za vreme i nakon operacije "Oluja" i zaključilo da udruženi zločinački poduhvat sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine - nije postojao

Sudije Teodor/Meron, Patrik/Patrick Robinson i Mehmet Ginej/Guney su, suprotno mišljenju svojih kolega u Žalbenom veću Fausta Pokara/Pocar i Karmela Ađuisa/Carmel Agius, doneli odluku o poništavanju zaključka prvostepene presude o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja srpskih civila iz Krajine za vreme i nakon operacije "Oluja" u leto 1995. godine. Tako su se sudije iz Sjedinjenih Država, Jamajke i Turske suprotstavile stavovima kolega iz Italije i Malte i donele oslobađajuću presudu po svim tačkama optužnice.

Većina u Žalbenom veću je poništila zaključak Pretresnog veća o protivpravnom karakteru artiljerijskog napada na Knin, Obrovac, Benkovac i Gračac, ocenjujući da se on zasniva na pogrešnom standardu da se svi udari udaljeni više od 200 metara od utvrđenih vojnih ciljeva – mogu smatrati protivpravnim napadom na civile. Nadalje, većina smatra da se u nalazima prvostepene presude, kako su tvrdile i odbrane optuženih, protivpravni artiljerijski napad nalazi u srži zaključka o udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja Srba, tako da dalje nije ni analizirano da li bi se na osnovu drugih elemenata, poput Brionskog transkripta, zločina koji su mimo artiljerijskog napada počinjeni u "Oluji" i sprečavanja povratka Srba, mogao doneti zaključak o postojanju cilja da se stanovništvo Krajine protera iz Hrvatske.

Budući da su prvostepenom presudom osuđeni zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu, generali Gotovina i Markač su danas oslobođeni svih optužbi po načelu individualne odgovornosti za krajinske zločine. Žalbeno veće je zatim razmatralo da li bi mogli biti osuđeni po alternativnom, komandnom, vidu odgovornosti zbog propusta da spreče zločine i kazne počinioce. Zaključeno je da veće u ovoj fazi, u skladu sa sudskom praksom, ima pravo da se bavi tim pitanjem, uprkos protivljenju odbrane.

Ipak, Žalbeno veće navodi da u prvostepenoj presudi nije navedeno dovoljno činjenica koje bi ukazivale da Gotovina - kao zapovednik operacije "Oluja" - nije preduzeo razumne mere da drži pod kontrolom svoje vojnike. Takođe je zaključeno da Pretresno veće nije navelo dokaze da je Markač, kao komandant specijalne policije, imao efektivnu kontrolu nad svojim specijalcima. Odlučeno je, zato, da nema osnova za razmatranje njihove komandne odgovornosti, a dodatni razlog za to je i što tužilac u tom smislu nije dostavio nikakve žalbene podneske. Ni po tom pitanju, međutim, sudije nisu bile jedinstvene, jer je sudija Ađius izdvojio mišljenje.

Tako je nadglasavanjem sudija Žalbenog veća poništena osuđujuća presuda i zatvorska kazna od 24 i 18 godina zatvora Anti Gotovini i Mladenu Markaču, i naloženo je njihovo momentalno oslobađanje iz tribunalove Pritvorske jedinice. Gotovina je, podsetimo, u pritvoru proveo nešto manje od sedam, a Markač oko pet i po godina.

Izricanje presude je pratio veliki broj poklonika hrvatskih generala, tako da se, kada je saopšteno da su oslobođeni, iz prepune galerije za publiku prolomio pljesak i glasni povici slavlja. Ubrzo potom, branioci optuženih su se medijima obratili trijumfalnim izjavama, a jedan od njih je otišao tako daleko da je poručio predsedavajućem Pretresnog veća čija je presuda poništena – holandskom sudiji Alfonsu Oriju/Alphons Orie – da bi sada trebalo da se povuče. U tužilaštvu su se uzdržali od bilo kakvih komentara, ukazujući da prethodno moraju da prouče presudu, kao i protivna mišljenja dvojice i izdvojena mišljenja još dvojice od pet sudija Žalbenog veća.