HAG/DEN HAAG | 07.05.2003.

ŠTA PRIZNAJE MOMIR NIKOLIĆ

U "Izjavi o činjenicama i prihvatanju krivice" priloženoj uz sporazum sa tužilaštvom, Momir Nikolić, bivši načelnik za obaveštajne poslove i bezbednost Bratunačke brigade VRS, priznaje da je postojao plan da se pobiju svi vojno sposobni muškarci u srebreničkoj enklavi

"Namera snaga Vojske Republike Srpske u toku napada i osvajanja srebreničke enklave u julu 1995. godine bila je da se izazove prisilno premeštanje celokupnog muslimanskog stanovništva iz Srebrenice na teritoriju pod muslimanskom kontrolom". Ovako počinje "Izjava o činjenicama i prihvatanju krivice", sa potpisom Momira Nikolića, bivšeg načelnika bezbednosti Bratunačke brigade VRS, priložena sporazumu koji je postigao sa tužilaštvom uoči početka drugog sudjenja za zločine u Srebrenici.

Iako je sudsko veće, na jučerašnjoj raspravi, tražilo dodatna razjašnjenja nekih pravno-tehničkih elemenata sporazuma, Nikolićeva izjava o činjenicama koje su mu "poznate iz ličnih saznanja i učešća" u srebreničkoj operaciji nije sporna i već je stavljena na uvid javnosti.

Za svoja zaduženja u toj operaciji Nikolić je, kako navodi u izjavi saznao ujutro 12. jula 1995., dan nakon ulaska srpskih snaga u Srebrenicu, na sastaku ispred hotela "Fontana" u Bratuncu. Potpukovnik Vujadin Popović, načelnik bezbednosti Drinskog korpusa VRS, obavestio ga je "da će žene i deca koji se nalaze u Potočarima biti odvezeni u pravcu Kladnja na teritoriju pod muslimanskom kontrolom a da će vojno sposobni muškarci biti izdvojeni, privremeno pritvoreni u Bratuncu i ubrzo nakon toga pobijeni". Nikolić je bio zadužen da tu operaciju koordinira i organizuje. U izjavi navodi da je odmah "naznačio nekoliko konkretnih lokacija" za privremeni pritvor zatočenika, kao i za njihovo pogubljenje.

Opisujući detaljno dogadjaje koji su usledili, Nikolić navodi da je "akciju koordinirao" sa jedinicama Zvorničke i Bratunačke brigade kao i vojnom i civilnom policijom RS. Pripadnici srpskih snaga "zlostavljali su i fizički napadali muslimansko stanovništvo okupljeno u Potočarima", navodi dalje Nikolić uz priznanje da je "za to znao ali da ništa nije učinio da takve postupke zaustavi niti da snage pod njegovim nadzorom spreči u vršenju tih nedela".

O tome kao i o instrukcijama koje je dobio od Vujadina Popovića, Nikolić je 12. jula uveče obavestio svog tadašnjeg komandanta, a sadašnjeg suoptuženog, Vidoja Blagojevića. "Bilo mi je jasno da je pukovnik Blagojević u potpunosti upoznat sa operacijom transporta i ubijanja i da od mene očekuje da nastavim sa preuzetim dužnostima", navodi Nikolić u izjavi.

U Potočarima su muškarci odvojeni od žena i dece koje su autobusima odvedene u pravcu Kladnja - teritorije pod muslimanskom kontrolom. "U prvim konvojima koji su napustili Potočare ostavljeno je nekoliko muškaraca iz propagandnih razloga", navodi Nikolić u izjavi i objašnjava: "To je upriličeno za holandske vojnike i srpske televizijske kamere, ali su te muškarce izdvojili kasnije, na kontrolnim punktovima pre nego što su stigli do Kladnja."

Nikolić je sledećeg dana, 13. jula, na putu Konjević Polje – Bratunac video "mnogo zarobljenika koje srpski vojnici vode u kolonama u oba pravca". Na više mesta je video i leševe koji su ležali pored puta, kod Pervana, Lolića, Sandića.

Uveče je od pukovnika Ljube Beare, načelnika bezbednosti Glavnog štaba VRS, dobio instrukcije da oficira za bezbednost Zvorničke brigade Dragu Nikolića obavesti da će iz Bratunca u Zvornik biti dovedeno "hiljade zarobljenih Muslimana, da ih tamo treba pritvoriti a zatim ubiti". To je i učinio i o svemu ponovo obavestio svog komandanta, pukovnika Blagojevića.

"Većina muslimanskih muškaraca iz Bratunca je prevezena u Zvornik ujutro 14. jula u koloni autobusa i kamiona koja je bila dobrano duža od kilometar i po", opisuje Nikolić.

On ne navodi detalje o dogadjajima koji su usledili, ali opisuje kako je u septembru i oktobru 1995. po nalogu potpukovnika Vujadina Popovića i "u saradnji sa vojnom policijom Bratunačke brigade, civilnom policijom i delovima Petog inženjerijskog bataljona Drinskog korpusa, koordinirao akciju otkopavanja i ponovnog zakopavanja tela Muslimana iz masovne grobnice u Glogovi u masovne grobnice na širem području Srebrenice". O tome je takodje podneo izveštaj oficirima iz komande medju kojima je bio i pukovnik Blagojević.

U maju 1996. je već bio demobilisan i dužnost je predao Lazaru Ostojiću. Tom prilikom su u prisustvu komisije koju je predvodio načelnik bezbednosti Drinskog korpusa Rade Pajić "uništeni dokumenti koji bi mogli da kompromituju i njega (Nikolića) i Bratunačku brigadu, a koji su se odnosili na dogadjaje u Srebrenici 1995. godine". O tome nije obavestio pukovnika Blagojevića.

Poziv na razgovor sa haškim istražiteljima Nikoliću je stigao u decembru 1999. Neposredno pred susret sa istražiteljima, pozvan je na sastanak u štab Zvorničke brigade gde je apelovano na njegov patriotizam i gde je "zamoljen da ne otkriva informacije koje bi mogle naškoditi državi". Državna bezbednost, kako Nikolić opisuje u izjavi, ga je takodje posetila uoči tog razgovora i "zapretila mu da ne sme ništa reći i o njihovom učešću u ovoj stvari".

Očekuje se da će se Momir Nikolić ponovno izjašnjavati o krivici pre srede, 14. maja, kada bi trebalo da počne sudenje ostaloj trojici optuženih oficira VRS: Vidoju Blagojeviću, Draganu Obrenoviću i Draganu Jokiću, koji - barem do sada - ostaju pri iskazu da nisu krivi.