HAG/DEN HAAG | 10.12.2015.

SNAJPERISTI SU SE "SAMO ŠALILI"

Bivši pripadnik Unprofora Sergej Moroz u iskazu na poziv Mladićeve odbrane umanjivao patnje Sarajlija tokom ratne opsade, a na sugestiju da su srpski snajperisti pucali na snage UN rekao da i sam bio meta, ali procenjuje da su se napadači "samo šalili" i da im cilj nije bio da ga ubiju

Ukrajinski potpukovnik Sergej/Sergey Moroz je od oktobra 1993. do oktobra 1994. godine bio na čelu Inženjerijske jedinice Unprofora u Sarajevu, zadužene za popravke električnih i vodovodnih postrojenja. Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, kao i ranije na poziv Radovana Karadžića, nastojao je da Armiju BiH optuži za incidente u gradu i prikaže da patnje Sarajlija nisu bile takve kakvim se često predstavljaju.

Tvrdio je da su za nestanak vode u gradu uglavnom bili odgovorni Muslimani, jer su na teritoriji pod njihovom kontrolom zavrtani ventili, a da su strujni dalekovodi oštećeni paljbom sa obe strane. Iz njegovog iskaza se moglo zaključiti da problem sa nestašicom vode nije bio naročito velik. Rekao je da samo u jednoj prilici tokom njegovog boravka vode nije bilo dve sedmice i više puta po dva-tri dana, a najčešće je, tvrdi, problem bio samo smanjeni pritisak.

Optužio je Armiju BiH da je iz grada, pre svega okoline zgrade PTT i kasarne Maršal Tito, otvarala vatru na srpsku vojsku, sa ciljem da se izazove njena reakcija. Tvrdi da mu je ruski oficir Rumjancev, koji je učestvovao u istrazi prve eksplozije na tržnici Markale 5. februara 1994. godine, rekao da incident nije izazvan granatom od 120mm, niti da su za udar odgovorni Srbi.

Tužilac se u unakrsnom ispitivanju kratko bavio Markalama. U svega nekoliko minuta je utvrdio da svedok ne poseduje nikakva stručna znanja iz balistike, niti je učestvovao u istrazi pa čak ni video službeni izveštaj Unprofora o incidentu. Ostatak ispitivanja posvećen je komunalnim problemima građana Sarajeva tokom rata. Teza optužbe je da su oni bili daleko veći nego što ih je svedok predstavio, kao i da su najčešće zavisili od hira rukovodstva bosanskih Srba.

U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz oktobra 1993. godine navodi se da su Srbi prekinuli dovod iz jednog bunara, a da je zbog nestašice struje situacija sa vodom još teža, usled čega je hepatitis A kod građana Sarajeva sve češći. Moroz se saglasio da opisana situacija "jako nalikuje" onoj koju je zatekao u gradu. Ipak, tvrdio je da je stanje od februara 1994. godine, nakon udara na Markale i potpisanog primirja, do njegovog odlaska u oktobru bila mnogo mirnija. Toliko da su on i još neki pripadnici Unprofora tokom leta čak počeli da džogiraju ulicom koju su zvali "Snajperštrase", među građanima Sarajeva poznatom kao "Aleja snajpera".

Po izveštajima Unprofora, gradskih službi i pisanju inostrane štampe, najveći problem sa komunalijama desio se u septembru 1994. godine, kada je – delom zbog oluje koja je oštetila dalekovode a delom zbog odluke srpskih vlasti da struju i vodu preusmere samo na svoju stranu – Sarajevo duže od deset dana bilo bez vode. Zato su se građani spuštali do Miljacke, pa se, po jednom novinskom izveštaju, "glavni saobraćaj" u to vreme odvijao kolicima natovarenim kanisterima sa vodom. Svedok se velike nestašice ne seća i kaže da su mediji često lagali.

Predočeni su mu i dokazi da se na ekipe Unprofora koje su radile na popravci komunalnih sistema pucalo sa srpske strane. Moroz odgovara da su srpski snajperisti pucali i na njega, ali je imao utisak "da su se samo šalili". Pucali su mu, kaže, pored nogu, a siguran je da su mogli da ga ubiju, samo da su hteli. Komunalije u gradu, po optužbi, kontrolisala je vlast bosanskih Srba na čelu sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem. Tužilac je predočio nekoliko dokumenata iz kojih se to može videti, ali Moroz ih nije komentarisao.

Suđenje Ratku Mladiću nastavlja se u ponedeljak.