HAG/DEN HAAG | 07.03.2016.

SLUČAJ HADŽIĆ: PRETRESNO VEĆE VRAĆENO NA "POPRAVNI ISPIT"

Žalbeno veće poništilo odluku Pretresnog veća kojom je odbijen zahtev tužilastva za hitni nastavak suđenja Goranu Hadžiću. Prvostepenom veću je naloženo da ispravi greške iz poništene odluke i ponovo proceni da li je optuženi procesno sposoban, te da u skladu s tim definitivno odluči da li će se postupak nastaviti ili obustaviti.

U odluci od 26. oktobra prošle godine, kojom je odbilo zahtev tužilaštva za hitni nastavak suđenja Goranu Hadziću, Pretresno veće je počinilo niz "očiglednih grešaka", zaključilo je danas Žalbeno veće Tribunala, usvajajući žalbu tužilaštva.

Sporna odluka je poništena ali nije izdat nalog za nastavak suđenja. Umesto toga, predmet je vraćen Pretresnom veću na ponovno razmatranje da li je Hadžić procesno sposoban, imajući u vidu medicinsku dokumentaciju koja je veću dostavljana od oktobra prošle godine do danas. Ukoliko zaključi da optuženi jeste procesno sposoban, Pretresno veće treba da razmotri sve razumne modalitete za nastavak suđenja, imajući pre svega u vidu "princip proporcionalnosti" koji je zanemarilo pri donosenju poništene odluke.

Pomenuti princip nalaze da se - pri odlučivanju da li će se delimično ograničiti pravo optuženog da mu se sudi u njegovom prisustvu - vodi računa da to ograničenje ne bude veće nego što je neophodno za postizanje važnog cilja, a to je pravično i ekspeditivno zaključenje postupka.

Žalbeno veće poziva da se izbegnu nove vremenski ogranicene suspenzije postupka u nadi da bi se zdravstveno stanje optuženog moglo popraviti, te nalaže Pretresnom veću da otkloni uočene greske iz poništene odluke i odluči - "poželjno do 25. marta ove godine" - da li će se postupak protiv Gorana Hadžića nastaviti ili obustaviti.

Goran Hadžić je 2004. godine optužen za zločine nad nesrpskim stanovništvom Istočne Slavonije i Republike Srpska Krajina, samoproglašenih srpskih tvorevina u kojima je obavljao funkcije premijera i predsednika republike. Uhapšen je 2011. godine kao poslednji begunac sa tribunalove poternice, a suđenje mu je počelo u oktobru 2012. Optužba je izvodnjenje svojih dokaza zaključila u oktobru 2013. a suđenje je suspendovano u oktobru 2014. dva ili tri meseca pre nego što je trebalo da se zaključi dokazni postupak odbrane. Hadžić, kod koga je dijagnosticiran neizlečivi moždani tumor, odbija da se saglasi da se postupak može nastaviti bez njegovog fizičkog prisustva u sudnici, a Pretresno veće nije prihvatilo predlog tužilaštva da optuženi pratio suđenje video vezom, kao ni druge modalitete koje je, u cilju efikasnog zaključenja postupka, predložilo tužilastvo, uključujući tu i odustajanje od unakrsnog ispitivanja preostalih svedoka odbrane.

U današnjoj odluci Žalbenog veća se ističe da pravo prisustva u sudnici nije apsolutno i da se ono može ograničiti u slučaju da optuženi remeti normalan tok postupka. Podsećajući na slučaj Jovice Stanišića, koji je jedno vreme odbijao da dođe u sudnicu ili da postupak prati video vezom iz pritvora, Žalbeno veće ukazuje da remećenje normalnog toka sudskog postupka ne mora da bude ni fizičko ni hotimično, da bi se pravo na prisustvo ograničilo u meri koja će omogućiti pravično i ekspeditivno zaključenje postupka.