HAG/DEN HAAG | 26.03.2012.

SLIKOVITA SEĆANJA BRITANSKOG AMBASADORA

Bivši britanski ambasador u Beogradu Ser Ajvor Roberts kaže da je rukovodstvo bosanskih Srba smatrao "Frankenštajnovim čudovištem" koje se odmetnulo od svog kreatora, Miloševića - "piromana" balkanskih ratova. Ratka Mladića smatra "umno poremećenim", a za optuženog Jovicu Stanišića, na poziv čije odbrane svedoči, kaže da je bio "kurir Miloševićevih pretnji"

Odbrana Jovice Stanišića na klupu za svedoke danas je izvela bivšeg britanskog ambasadora u Beogradu ser Ajvora Robertsa/Sir Ivor Roberts, sa ciljem da optuženog šefa Državne bezbednosti Srbije prikaže aktivnim učesnikom mirovnih napora srpskih vlasti na čelu sa Slobodanom Miloševićem. Na taj način branioci nastoje da odreknu navode optužnice po kojima je Stanišić, zajedno sa suoptuženim Frankom Simatovićem i drugim visokim zvaničnicima Srbije, Republike Srpske i RSK, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem etničkog čišćenja velikih delova Hrvatske i BiH.

Već tokom glavnog ispitivanja postalo je jasno da će se Robertsov iskaz u manjoj meri poklapati sa tezama odbrane. Pozivajući se na Miloševićev sukob sa rukovodstvom bosanskih Srba 1993. i 1994. godine oko prekida rata u BiH, branilac je sugerisao da je beogradski režim, kojem je pripadao i Stanišić, želeo mirno rešenje bosanskog konflikta, a da su to opstruirali ratoborni Srbi sa Pala zbog čega im je Srbija 1994. godine uvela sankcije. Svedok je, međutim, odgovorio da je Milošević prihvatao tadašnje mirovne sporazume jer je bio svestan da je vojska bosanskih Srba "pred raspadom", ali i da obezbedi ukidanje međunarodnih sankcija ekonomski iznurenoj Srbiji.

Utisak svedoka, koji je u britansku ambasadu u Beogradu došao u martu 1994. godine, bio je da se rukovodstvo bosanskih Srba na čelu sa Radovanom Karadžićem "poput Frankenštajnovog čudovišta" odmetnulo od svog kreatora - Miloševića. Odvajanje "čudovišta", međutim, nije bilo potpuno budući da je, po svedokovim sećanjima, došlo do sukoba samo na političkom nivou, ali su vojske i službe Državne bezbednosti Srbije i Republike Srpske nastavile saradnju.

U unakrsnom ispitivanju Roberts je uglavnom prihvatao sugestije tužioca Fara/Farr čija je osnovna teza da Milošević od 1993. godine nije prihvatao mirovne planove iz razloga humanosti i brige za živote civila, već zbog toga što je smatrao da je vreme da se materijalizuju dotadašnji vojni uspesi i etničko čišćenje teritorije pod kontrolom srpske vojske. Svedok kaže da je Miloševićev cilj bio da postane "novi Tito", a kad mu to nije uspelo, pribegao je izdvajanju srpskih teritorija iz Hrvatske i BiH uz pomoć "lokalnih poslušnika". Kaže da je predsednik Srbije bio "piroman" koji je išao uokolo i palio vatru, a onda se vraćao sa kantama vode da gasi požare koje je sam izazvao. Konačno, podsetio je na reči jednog međunarodnog pregovarača koji je Miloševića uporedio sa čikaškim gangsterom kome je "dosadila zločinačka aktivnost" pa je poželeo da "unovči žetone" i nastavi da živi mirnim životom.

Opisujući jedini susret sa Ratkom Mladićem, Roberts je rekao da je bio zbunjen kada je ratni komandant vojske bosanskih Srba usred sastanka počeo sa "opskurnim naklapanjem" o britanskoj imperiji i prešao na priču o košuljama. "Zapretio" je, naime, da zbog ponašanja Robertsa i njegovih sunarodnika prema Srbima više nikada neće kupovati britanske svilene košulje, iako je samo njih nosio još od vremena nakon Drugog svetskog rata kada mu je majka šila garderobu od svile od britanskih padobrana kojima je bacana humanitarna pomoć. "Mislio sam da je umno poremećen", zaključio je svedok.

Osvrćući se na ulogu optuženog Stanišića u oslobađanju pripadnika snaga UN koje su 1995. godine vlasti i vojska bosanskih Srba uzeli za taoce u cilju sprečavanja napada NATO na njihove položaje, tužilac je predočio telegram britanske ambasade u Beogradu iz tog vremena u kojem se navodi da će Milošević na Pale možda poslati Jovicu Stanišića da "oprobanom mešavinom smrtnih pretnji, ucena i podmićivanja" ubedi Karadžića da pusti taoce. Na pitanje da li je Stanišić bio Miloševićev "primereni porukonoša pretnji smrću", svedok je rekao da jeste i da se Karadžić plašio Stanišića. Kaže i da je tadašnji šef DB Srbije znao tajne rukovodstva sa Pala i da je mogao da ih ucenjuje, kao i da im nudi mito u vidu vojne pomoći.

Suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću nastaviće se u sredu administrativnom raspravom, nakon čega sledi jednomesečna pauza.