HAG/DEN HAAG | 12.03.2015.

"SUROV I NELJUDSKI TRETMAN" MILANA LUKIĆA U ESTONSKOM ZATVORU

Milan Lukić koji u Estoniji izdržava kaznu doživotnog zatvora zbog zločina nad višegradskim Muslimanima, traži da bude prebačen u zatvor neke druge zemlje, pošto mu je komplikovano održavanje veza sa porodicom i trpi "psihičku štetu" zbog jezičkih barijera

Advokati Milana Lukića zatražili su od Mehanizma za međunarodne krivične sudove da preispita odluku predsednika Tribunala kojom je njihov klijent u februaru prošle godine upućen na izdržavanje kazne u zatvor Tartu Vangla u Estoniji.

Lukić je 2012. godine pravosnažno osuđen na kaznu doživotnog zatvora i proglašen krivim za ubistva više od stotinu višegradskih Muslimana, većinom žena, dece i staraca. Zločini za koje je osuđen uključuju spaljivanje velikog broja civila zatočenih u dve kuće u Pionirskoj ulici i naselju Bikavac, zatim egzekucije civila na obali reke Drine i druga krivična dela koja su okvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.

U danas objavljenom zahtevu Lukić traži da bude prebačen u Hag i da se zakaže rasprava o zatvorskim uslovima, na kojoj bi govorio on i drugi svedoci, uključujući američkog psihijatra, predstavnike Međunarodnog Crvenog krsta i njegovu suprugu. Postupak kojem je Lukić izložen u estonskom zatvoru, navode njegovi branioci, može se smatrati "surovim i neljudskim tretmanom", usled čega je pretrpeo "ozbiljna psihička oštećenja".

Kao jedan od glavnih problema, u zahtevu za premeštaj se navodi da Lukić nije u mogućnosti da održava nesmetane veze sa porodicom i uz zahtev prilaže i pismo supruge advokatu. Time je, ukazuju branioci, ugroženo Lukićevo "pravo na porodični život", a nemogućnost da komunicira sa ostalim zatvorenicima zbog jezičkih barijera i "diskriminacije" mu nanosi "rastuću psihološku štetu" i onemogućava ga da radi i učestvuje u programima rehabilitacije.

Pre nego što je prebačen na odsluženje zatvorske kazne u Estoniju, Milan Lukić je zahtevao reviziju pravosnažne presude nudeći iskaze četvoro svedoka kojima bi potvrdio da nije bio prisutan ni na jednoj od lokacija incidenata za koje je proglašen krivim. On se i tokom prvostepenog postupka branio alibijem, ali su sudije odbacile iskaze svedoka kojima je to dokazivao.