HAG/DEN HAAG | 16.11.2015.

"KLASIČAN GRAĐANSKI RAT" U BIH

Glavni zaključci vojnog veštaka Mladićeve odbrane Mitra Kovača, dobitnika nagrade Presad Mudrosti, jesu da se u BiH vodio "klasičan građanski rat", da je Sarajevo bilo "branjen i obostrano blokiran grad", da Mladić u Srebrenici nije imao "ubilački" već "humanitarni" plan, a da je u odsustvu Mladića srebreničkom operacijom "ispred Glavnog štaba" komandovao pokojni general Gvero

U Bosni i Hercegovini nije bilo međunarodnog sukoba, niti agresije Srbije i Jugoslavije, već se radilo o "klasičnom građanskom ratu", stav je penzionisanog generala Vojske Srbije Mitra Kovača koji u svojstvu vojnog veštaka svedoči na poziv odbrane Ratka Mladića. Obeležja takvog rata su, dodao je, "patnje civila" i njihovo premeštanje na teritoriju pod kontrolom vojske nacije kojoj pripadaju. Naglasio je da je od armija "sa strane" u BiH bila prisutna samo Hrvatska vojska, nikako jedinice iz Srbije.

Glavna neprijateljstva, kaže Kovač, vodila su se između tri nacionalne vojske "teritorijalnog tipa" i dodaje da je rat imao jaka verska obeležja. Prvi su, zaključuje, vojsku formirali Muslimani u maju 1991. godine kada je na osnovu stavova Alije Izetbegovića o islamskoj unitarnoj državi osnovana Patriotska liga i u okviru nje specijalna jedinica Zelene beretke. Vremenom su te formacije prerasle u Armiju BiH. Uz podršku iz Hrvatske, nekoliko meseci kasnije osnovana je, kaže, armija bosanskih Hrvata - Hrvatsko vijeće obrane. Tek na kraju, kada je postalo jasno da ne postoji mogućnost ostanka BiH čak i u krnjoj Jugoslaviji, vojsku su, navodi, na čelu sa generalom Mladićem 12. maja 1992. godine formirali i bosanskih Srbi.

Suprotno tezi optužbe o Vojsci Republike Srpske kao armiji visoko centralizovanog sovjetskog tipa, Kovač tvrdi da se radilo o kombinovanom centralizovano-decentralizovanom vojnom uređenju. Nastojeći da skine apsolutnu odgovornost generala Mladića za aktivnosti podređenih jedinica, naveo je da pomenuti kombinovani sistem komandovanja karakteriše "fleksibilnost i kreativnost" nižih operativnih nižih jedinica i komandi.

Predstavljajući zaključke dela ekspertskog izveštaja o Sarajevu, Kovač je rekao da se radilo o "podeljenom, branjenom i obostrano blokiranom gradu", koji se mogao napadati "legitimnim sredstvima ratovanja" koja uključuju i granatiranje. Raspored snaga je, po njemu, odgovarao demografskoj slici grada – centralne opštine sa pretežno muslimanskim stanovništvom držala je Armija BiH, a okolne u kojima je bilo više Srba kontrolisala je Mladićeva vojska. Unutar grada bilo je, po njegovoj računici, raspoređeno 40 do 50.000 vojnika, kao i Generalštab i komande velikog broja jedinica Armije BiH, što su legitimne vojne mete. Mladić se, podsetimo, ne tereti ni za opsadu Sarajeva niti za otvaranje vatre na vojne mete, već za namerno ciljanje i terorisanje civilnog stanovništva u gradu. Od konkretnih incidenata, svedok je pomenuo samo zaključak u vezi sa prvim napadom na Markale 5. februara 1994. godine, navodeći da bilans udara jedne granate od 120 mm nije mogao biti tako veliki – po optužnici, 66 ranjenih i oko 140 povređenih -već se po njemu radilo o "ojačanoj eksplozivnoj napravi".

Legitimitet napada na Srebrenicu u julu 1995. godine svedok vidi u tome što enklava nikada nije istinski demilitarizovana. Smatra da Mladić ne snosi odgovornost za događaje na terenu jer "nije bio operativni komandant", već je planiranje i izvođenje bilo na Drinskom korpusu, doduše na osnovu Karadžićeve direktive 7 i Mladićeve Direktive 7.1. Ništa sporno ne vidi u činjenici što je optuženi snimljen kako sa vojskom ulazi u Srebrenicu. Njegov "imidž" je, kaže, bio da se uvek pojavi na licu mesta, ali "fizičko prisustvo ne znači da je komandovao operacijom".

Posebno odriče odgovornost Mladića za dane od 14. do 17. jula 1995. godine, kada su se odvijale masovne egzekucije, a optuženi bio u Beogradu. Tada je, po Kovaču, vojskom komandovao "najstariji oficir" Glavnog štaba Milan Gvero, koji je inače osuđen za zločine u Srebrenici i preminuo nakon odsluženja petogodišnje zatvorske kazne. Reč je samo o jednom u nizu haških prebacivanja odgovornosti na pokojnike.

Veštaci optužbe su Mladićev "nastup" na trećem, poslednjem sastanku sa predstavnicima Muslimana iz Srebrenice u bratunačkom hotelu "Fontana" 12. jula 1995. godine ocenili kao dokaz o "ubilačkom planu", a veštak odbrane smatra da se radilo o "humanitarnom cilju" da zaštiti pripadnike 28. divizije Armije BiH. Optuženi je tada, podsetimo, rekao da srebrenički Muslimani mogu "opstati ili nestati", a da to zavisi od toga hoće li se svi njihovi vojnici predati i položiti oružje.

Danas je okončan glavni iskaz vojnog veštaka odbrane, a pitanje je da li će tužilac početi da ga ispituje sutra, prekosutra ili tek u četvrtak, kada se okončaju iskazi dvojice svedoka koji će svedočiti video linkom iz Banja Luke.