HAG/DEN HAAG | 01.05.2012.

"INTEGRATIVNI KARAKTER" MUP I DB SRBIJE

Profesor Policijske akademije u Beogradu Milan Milošević na zahtev odbrane Franka Simatovića sačinio ekspertski izveštaj u kojem je naveo da je Zakon o unutrašnjim poslovima Republike Srbije propagirao saradnju sa policijama drugih republika i imao integrativni karakter, a kada je trebalo da objasni preuzimanje saveznog od strane republičkog MUP u Beogradu rekao je da se radilo o "racionalizaciji troškova"

Posle jednomesečne pauze na suđenju bivšim šefovima Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, odbrana drugooptuženog je nastavila izvođenje svojih dokaza. Simatovićevi branioci su na klupu za svedoke izveli policijskog veštaka Milana Miloševića koji je sačinio ekspertski izveštaj na temu "vršenja unutrašnjih poslova i sistema državnih bezbednosti SFRJ i Srbije".

Svedok je bivši radnik Državne bezbednosti Srbije koji se vremenom posvetio akademskoj karijeri na Policijskoj akademiji u Beogradu. U Službi je bio zaposlen u prvoj polovini devedesetih, kada su njeni šefovi bili Stanišić i Simatović i kada su, po optužnici, policijske i paravojne jedinice pod njihovom kontrolom počinile zločine u Hrvatskoj i BiH. Milošević, međutim, tvrdi da je bio zaposlen na poslovima školovanja i da do njega nisu dolazili obaveštajni podaci. Zbog toga izveštaj sadrži samo "teorijsku analizu legislative", mada se tokom iskaza, kako je to objasnio branilac Vladimir Petrović, "ovlaš doticao konteksta", odnosno konkretnih događaja na terenu. Svedok kaže da sa optuženima nije u prijateljskoj vezi i da su ga branioci Simatovića, "kao javnu ličnost", kontaktirali nakon što su njegove podatke pronašli na internetu.

U teorijskoj analizi svedok je naveo da je Državna bezbednost bila deo MUP Srbije i da je njen šef bio odgovoran vladi i ministru policije. Služba je, rekao je, svoj rad zasnivala na principima tajnosti, subordinacije, profesionalizma i racionalnosti.

Komentarišući odredbe Zakona o unutrašnjim poslovima Republike Srbije, Milošević je rekao da je taj akt propagirao saradnju sa drugim republikama unutar SFRJ i da je imao "integrativni karakter". Nešto kasnije, međutim, u oktobru 1992. godine MUP Srbije je preuzeo zgradu savezne policije i u svoje redove prekomandovao njene kadrove, uključujući i radnike državne bezbednosti, a svedok smatra da se radilo o "racionalizaciji i smanjivanju nepotrebnih troškova".

Tako je u nadležnost srpske tajne službe prešao kontraobaveštajni rad, a početkom devedesetih potreba za prikupljanjem podataka o namerama inostranih vlada i aktivnostima emigranata iz bivše Jugoslavije u stranim zemljama dodatno se, kaže svedok, pojačala. Pored toga, Pravilnikom o radu Državne bezbednosti iz 1990. godine služba je bila obavezna da otkrije i spreči "subverzivne delatnosti" poput "denacionalizacije i asimilacije" uperene protiv naroda SFRJ koji su bili nacionalne manjine u stranim zemljama. Veštak odbrane smatra da se ta odredba u okolnostima raspada federalne države mogla odnositi i na zaštitu prava Srba izvan Srbije, jer su oni u novonastalim državama bivše Jugoslavije postali manjina.

Branilac Petrović je saopštio da će svedoka ispitivati kraće od ranije predviđenih šest sati, tako da se očekuje da sutra počne unakrsno ispitivanje od strane odbrane Jovice Stanišića, a potom i tužioca.