HAG/DEN HAAG | 30.01.2015.

POTVRĐENA PRESUDA ZA GENOCID U SREBRENICI

Nakon trinaest meseci većanja, žalbene sudije Tribunala izrekle konačnu presudu petorici oficira Vojske Republike Srpske osuđenih prvostepenom presudom za zločine počinjene u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine. Prva pravosnažna presuda osuđenima za genocid

Žalbenom presudom oficirima VRS optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi 1995. godine, čiji je dvočasovni sažetak pročitao sudija Partik/Patrick Robinsom, potvrđeno je da je u Srebrenici 1995. godine izvršen genocid. Potvrđeni su takođe svi činjenični nalazi iz prvostepene presude iz 2010. godine s tim što su izmenjene pravne kvalifikacije pojedinih dela za koja se terete petorica bivših oficira VRS. Te promene kao i usvajanje pojedinih žalbenih osnova kako žalilaca tako i tužilaštva, nisu bitnije uticali na visinu konačno izrečenih kazni.

Sa izuzetkom Radivoja Miletića kome je Žalbeno veće kaznu od 19 smanjilo na 18 godina zatvora, ostalim optuženima potvrđene su kazne izrečene pre 5 godina - Vujadinu Popoviću i Ljubiši Beari kazna doživotnog zatvora, Dragi Nikoliću osuda na 35 i Vinku Pandureviću na 13 godina zatvora.

Osim za učešće u genocidu, Žalbeno veće je Vujadinu Popoviću i Ljubiši Beari, bivšim bezbednjacima Drinskog korpusa odnosno Glavnog štaba VRS, izreklo i osuđujuću presudu za udruživanje radi vršenja zločina genocida, uvažavajući tako žalbu koju je na prvostepenu presudu uložilo tužilaštvo.

Dvojica oficira su, međutim, zajedno sa Dragom Nikolićem bivšim bezbednjakom Zvorničke brigade, oslobođeni optužbe za genocid, odnosno pomaganje i podržavanje genocida u delu koji se odnosi na ubistva šestorice muškaraca u blizini Trnova krajem jula 1995. godine. Veće je, naime, zaključilo da se izvršioci tog zločina, pripadnici Specijalne jedinice Državne bezbednosti Srbije poznate pod imenom Škorpioni, ne mogu dovesti u vezu sa udruženim zločinačkim poduhvatom za koji se terete Popović, Nikolić i Beara, što trojicu oficira oslobađa odgovornosti za njihovo zlodelo.

Žalbeno veće usvojilo je žalbu tužilaštva i Vinku Pandureviću, bivšem komandantu Zvorničke brigade, izreklo nove osuđujuće presude za istrebljenje kao zločin protiv čovečnosti i za pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenje zakona i običaja ratovanja. Ipak, konačnom presudom sudije nisu Pandureviću povećale kaznu, što je zahtevalo tužilaštvo. U sažetku presude Žalbenog veća se ukazuje na Pandurevićev doprinos "spasavanju hiljada bosanskih Muslimana", time što je u suprotnosti sa naređenjem nadređenih otvorio koridor i omogućio prolazak dela kolone vojnika i civila iz Srebrenice koji su se probijali kan Tuzli, kao i time što je oko 150 zarobljenika umesto na streljanje poslao u logor Batković.

Radivoju Miletiću, bivšem načelniku za operativne poslove Glavnog štaba, Žalbeno veće je smanjilo kaznu na godinu dana, uvažavajući delimično neke od njegovih žalbenih osnova, uključujući i onaj na visinu odmerene kazne.

Danas izrečenom žalbenom presudom okončano je jedno od najvećih i najsloženijih tribunalovih suđenja. Prvostepeni postupak koji je počeo u avgustu 2006., vodio se protiv sedmorice optuženih i okončan je presudom izrečenom u junu 2010. Prvostepena presuda je postala pravosnažna za Ljubomira Borovčanina zapovednika policijskih snaga angažovanih u srebreničkoj operaciji VRS, koji je osuđen na 17 godina zatvora i nije se na to žalio, kao i u slučaju Milana Gvera, pomoćnika komandanta Glavnog štaba VRS za moral i verska pitanja, osuđenog na 5 godina zatvora koji je preminuo je u toku žalbenog postupka.