HAG/DEN HAAG | 06.09.2011.

PERIŠIĆU 27 GODINA ZATVORA ZA ZLOČINE U BiH I HRVATSKOJ

Bivši načelnik Generalštaba VJ Momčilo Perišić većinom glasova sudija proglašen krivim za pomaganje i podržavanje zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina počinjenih u Sarajevu i Srebrenici, kao i za propust da kazni naredbodavce raketnih napada na Zagreb

Momčilo Perišić, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije proglašen je krivim za pomaganje i podržavanje ubistva, nehumanih dela , napada na civile i progona u Sarajevu i Srebrenici kao i za propust da kazni potčinjene odgovorne za raketne napade na Zagreb u maju 1995. godine. Ovo je prva tribunalova presuda kojom se neki zvaničnik SR Jugoslavije proglašava krivim za zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini. Za zločine u Hrvatskoj (u Vukovaru i Dubrovniku) u Tribunalu su, podsetimo, osuđeni oficiri bivše JNA Mile Mrkšić, Veselin Šljivančanin, Pavle Strugar i Miodrag Jokić.

Pretresno veće koje su činili sudije Bakone Moloto, Mišel Pikar/Michele Picard i Pedro David je, prvo, zaključilo da su počinjeni svi zločini opisani u optužnici protiv generala Perišića. Zaključeno je da je od septembra 1992. do novembra 1995. godine Vojska Republike Srpske sprovodila kampanju granatiranja i snajperskih napada na građane Sarajeva koja je rezultirala smrću stotina i ranjavanjem hiljada civila. Dalje, zaključeno je da su nakon zauzimanja zaštićene zone Srebrenica u julu 1995. godine pripadnici VRS prisilno premestili civilno stanovništvo enklave i masakrirali na hiljade muslimanskih muškaraca. Konačno, zaključeno je da je Srpska vojska Krajine 2. i 3. maja 1995. godine izvršila raketne napade na Zagreb u kojima je život izgubilo 7 osoba a njih oko 100 je povređeno. General Perišić je, podsetimo, optužen da je logističkom i kadrovskom podrškom vojskama bosanskih i hrvatskih Srba u značajnoj meri "pomogao i podržao" izvršenje ovih zločina, kao i da je propustio da oficire VRS i SVK koji su mu bili potčinjeni spreči u vršenju zločina ili ih zbog njih kazni.

U presudi se navodi da je Vojska Jugoslavije "pod nadzorom" generala Perišića pružala VRS"logističku pomoć širokih razmera u municiji, gorivu i rezervnim delovima" kao i neophodnu stručnu pomoć. Prema jednoj proceni Glavnog štaba iz 1994. godine VRS je od VJ dobila oko 25 miliona metaka i preko 7.000 granata, korišćenih za vođenje operacija u Bosni i Hercegovini.Logistička podrška Vojsci Republike Srpske je, navodi se u presudi, dolaskom Perišića na mesto načelnika Generalštaba VJ u avgustu 1993. godine postala "centralizovana i koordinisana". Perišić je, navode sudije, dobio ovlašćenje od Vrhovnog saveta odbrane SRJ da snabdeva VRS i SVK i redovno je podsticao članove VSO, među kojima predsednika Srbije Slobodana Miloševića i predsednika Jugoslavije Zorana Lilića da nastave sa pružanjem logističke pomoći.

U sažetku presude se takođe navodi da su se brojni oficiri Vojske Jugoslavije"borili pod barjacima" VRS i SVK. Da bi regulisao njihov status, Momčilo Perišić je predložio osnivanje 30. i 40. kadrovskog centra čija je "stvarna svrha držana u tajnosti" kako bi izbegli kritike međunarodne zajednice.

Sudije se, međutim, razilaze kada je reč o odgovornosti generala Perišića za počinjene zločine. Većina u veću, uz suprotno mišljenje sudije Molotoa, je zaključila da su počinjeni zločini "neraskidivo povezani sa strategijom i ciljevima VRS" koja "nije pravila razliku između vojnih i civilnih meta". Mada ističe da Perišić "nije optužen za pružanje pomoći VRS da vodi rat kao takav" većina smatra da u strategiji VRS "nije bilo jasne razlike između vojnih dejstava usmerenih protiv vojske bosanskih muslimana i napada na civile". Većina je zaključila da je opsada Sarajeva i kampanja granatiranja i snajperskih napada imala za cilj podelu grada, zastrašivanje civila, slamanje njihovog duha i destabilizaciju Bosne i Hercegovine. Namera VRS je, po mišljenju većine, bila da eliminiše granicu na Drini brisanjem enklava u tom području i "činjenjem zverstava velikih razmera", a u ostvarenju tih ciljeva VRS je zavisila od logističke i kadrovske pomoći VJ i generala Perišića.

Većina u veću je takođe zaključila da je Perišić mnogo pre tragedije u Srebrenici znao da je VRS sklona napadima na civile, te da je "verovatno da će počiniti progone" nakon zauzimanja enklave. Veće je, međutim, jednoglasno zaključilo da tužilaštvo nije izvan razumne sumnje dokazalo da je Perišić "mogao da predvidi da će VRSizvršiti radikalno istrebljenje hiljada Muslimana", pa ga je oslobodilo odgovornosti po tački optužnice koja ga je teretila za istrebljenje .

Takođe jednoglasno, sudije su Perišića oslobodile i odgovornosti nadređenog za propust da spreči zločine i kazni počinioce zločina u Sarajevu i Srebrenici, zaključujući da on nije imao efektivnu kontrolu nad Mladićem i drugim oficirima VRS umešanim u te zločine. Po oceni veća, "dokazi pokazuju nemoć Perišića da nametne naređenja Mladića". S druge strane, većina u veću smatra da je Perišić imao efektivnu kontrolu nad zapovednicima Srpske vojske Krajine budući da im je izdavao naređenja i inicirao disciplinske postupke nad nekim od njenih pripadnika, pa je otuda odgovoran za propust da kazni počinioce raketnog napada na Zagreb.

Za zločine za koje ga je proglasila krivim, većina u Pretresnom veću je Perišiću odmerila jedinstvenu kaznu od 27 godina zatvora, uzimajući mu kao otežavajuću okolnost dugi vremenski period u kojem je VRS vršila zločine i ranjivost žrtava. U izrečenu kaznu Perišiću se uračunava 1.078 dana koliko je do sada proveo u pritvoru Tribunala.