HAG/DEN HAAG | 27.09.2013.

OSUĐUJUĆA PRESUDA STANIŠIĆU I SIMATOVIĆU ILI SUĐENJE ISPOČETKA

Tužilac u žalbenom podnesku zahteva poništavanje oslobađajuće presude Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću i "adekvatnu kaznu", ili vraćanje predmeta Pretresnom veću na ponovno razmatranje. Optužba traži odbacivanje kontroverznog koncepta "konkretne usmerenosti", a "podrška" joj stiže i iz Specijalnog suda za Sijera Leone koji je u jučerašnjoj presudi Čarlsu Tejloru zaključio da takav koncept ne postoji u međunarodnom običajnom pravu

U žalbenom podnesku u predmetu bivših šefova Državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića i Franka Simatovića optužba navodi da je Pretresno veće na osnovu pogrešnih zaključaka, kao i "rasparčanog i dekontekstualizovanog pristupa", oslobodilo optužene odgovornosti za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH. Prvostepenom presudom veća sudije Orija/Orie, Stanišić i Simatović su, podsetimo, 30. maja ove godine oslobođeni odgovornosti za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem etničkog čišćenja nesrpskih civila sa velikih područja Hrvatske i BiH.

U tri žalbena osnova optužba navodi da je Pretresno veće pogrešilo u proceni postojanja udruženog zločinačkog poduhvata i učešća optuženih u njemu, zatim kada je zaključilo da Stanišić i Simatović nisu pomogli i podržali zločine "Crvenih beretki" u SAO Krajini, Bosanskom Šamcu i Doboju i, treće, da nisu odgovorni za zločine u Istočnoj Slavoniji, Bijeljini, Zvoniku i Sanskom Mostu. Sve to tužilac je već naznačio u najavi žalbe podnetoj 30 dana nakon prvostepene presude, a sada je detaljno pojasnio.

U prvom žalbenom osnovu se navodi da dokazi protiv Stanišića i Simatovića ukazuju na nasilno premeštanje stotina hiljada ljudi i da je reč o najvećem opsegu zločina još od suđenja Slobodanu Miloševiću. Proterivanje je počinjeno putem ubistava, zlostavljanja i drugih krivičnih dela koja, navodi se u podnesku, nisu počinili "lokalni ekstremisti", već su bili "smišljeni i organizovani" od strane optuženih i drugih učesnika udruženog zločinačkog poduhvata.

Tužilac smatra da su u prvostepenoj presudi izostali zaključci o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata pa je bilo nemoguće uopšte utvrditi da li su optuženi u njemu učestvovali.U žalbenom podnesku se navodi da Pretresno veće ne razmatra pitanja postojanja zajedničkog plana, njegovog sadržaja i vremenskog okvira, počinjenih zločina ili osoba koje su učestvovale u njegovom sprovođenju. Dalje se navodi da nema ni reči o istorijskim i političkim ciljevima, uključujući stvaranje "Velike Srbije", zatim o obrascu zločina počinjenih u okviru sprovođenja zajedničkog plana, zločinačkoj nameri učesnika udruženog zločinačkog poduhvata i odnosa optuženih sa najznačajnijim članovima tog poduhvata.Bez svega toga, smatra optužba, nijebilo moguće doneti ispravan zaključak o krivičnoj odgovornosti Stanišića i Simatovića.

Posebno je zanimljiva rasprava u okviru drugog žalbenog osnova u kojem tužilac navodi da bi Žalbeno veće trebalo da se "odrekne" sopstvenog zaključka o "konkretnoj usmerenosti" u predmetu Momčila Perišića jer ono nije zasnovano na pravilima Tribunala. Na osnovu tog koncepta je, podsetimo, general Perišić oslobođen odgovornosti za pomaganje i podržavanje zločina u Sarajevu, Srebrenici i Zagrebu, a Stanišić i Simatović za zločine u Krajini, Bosanskom Šamcu i Doboju počinjene od strane jedinica koje su oni pomagali. U oba slučaja je zaključeno da pomoć jedinicama koje čine zločine ne predstavlja krivično delo ukoliko se ne utvrdi da je ta pomoć bila "konkretno usmerena" na njihovo počinjenje. U detaljno obrazloženom poglavlju žalbenog podneska tužilac je naveo niz primera kojima pokazuje da princip "konkretne usmerenosti" ne proizilazi iz dosadašnje prakse Tribunala.

Zanimljivo je da su tvrdnje optužbe iz najnovijeg žalbenog podneska artikulisane u jučerašnjoj žalbenoj presudi Specijalnog suda za Sijera Leone kojom je potvrđena 50-godišnja zatvorska kazna bivšem predsedniku Liberije Čarlsu Tejloru/Charles Taylor. Žalbeno veće je pri izricanju presude navelo da "nije uvereno" da "konkretna usmerenost" predstavlja element pomaganja i podržavanja u međunarodnom običajnom pravu. Dodaje se da nalazi Haškog tribunala "ne sadrže jasnu i detaljnu analizu izvora" koji podržavaju takav zaključak. Drugim rečima, "konkretna usmerenost" se u presudi Specijalnog suda za Sijera Leone tretira kao svojevrsni patent Žalbenog veća Tribunala i njegovog predsednika Merona koji ne nalazi primenu u međunarodnom pravu.

Konačno, u trećem žalbenom osnovu se navodi da je Pretresno veće van konteksta i "raščlanjeno" analiziralo ulogu optuženih u zločinima i Istočnoj Slavoniji, Bijeljini, Zvorniku i Sanskom Mostu. Da je prosuđivalo na ispravan način, smatra tužilac, zaključilo bi da je Stanišić "značajno doprineo" zločinima na tim područjima stvaranjem lokalnih teritorijalnih odbrana i slanjem i finansiranjem jedinice Željka Ražnatovića Arkana koja je počinila brojna ubistva, zlostavljanja i druge zločine nad tamošnjim nesrbima. Navodi se i da je Simatović, po predočenim dokazima, odgovoran za zločine u Sanskom Mostu.

Zbog svega navedenog, optužba smatra da Žalbeno veće mora da poništi oslobađajuću presudu i "primereno kazni" bivše šefove srpske tajne službe zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem etničkog čišćenja velikih delova Hrvatske i BiH od 1991. do 1995. godine. Alternativno, predlaže se vraćanje predmeta Pretresnom veću na ponovno razmatranje uz primenu adekvatnih pravnih standarda.