HAG/DEN HAAG | 31.01.2005.

OSAM GODINA ZATVORA GENERALU STRUGARU

Optužba je, prema oceni veća, prezentirala dovoljno dokaza da su počinjeni svi zločini opisani u šest tačaka dubrovačke optužnice, ali nije izvan razumne sumnje dokazala pojedinačnu krivičnu odgovornost generala Pavla Strugara za napad na dubrovački Stari grad 6. decembra 1991. i posledice tog napada.

General Pavle Strugar bivši komandant Druge operativne grupe i zapovednik Dubrovačke operacije JNA krajem 1991. godine osudjen je danas na kaznu od osam godina zatvora. Presudom pretresnog veća koju je saopštio predsedavanjući sudija Kevin Parker, general Strugar je proglašen krivim za napade na civile i uništavanje ili namerno nanošenje štete verskim objektima, spomenicima kulture i objektima obrazovanja i nauke - odnosno za dve od ukupno šest tačaka optužnice. Osudjen je po osnovu komandne odgovornosti, zato što snage koje su mu bile podredjene nije sprečio da počine te zločine i nije ih zbog toga kaznio.

Optužba je, prema oceni veća, prezentirala dovoljno dokaza da su počinjeni svi zločini opisani u šest tačaka dubrovačke optužnice - ubistvo, okrutno postupanje, napad na civile, pustošenje koje nije opravdano vojnim potrebama, nezakoniti napad na civilne objekte i uništavanje verskih, kulturnih i istorijskih spomenika. Ti dokazi, medjutim, ne ukazuju da je general Strugar naredio napad na dubrovački Stari grad od 6. decembra 1991. čije su posledice kvalifikovane u navedenim tačkama optužnice. Veće je stoga zaključilo da nije dokazana pojedinačna krivična odgovornost optuženog za taj napad i njegove posledice.

Obrazlažući presudu veće je zaključilo da je “Dubrovnik 6.12.1991. godine granatiran ekstenzivno, namerno i neselektivno”. Naredjenje za napad na Stari Grad prema oceni veća medjutim nisu izdali ni general Strugar ni njemu podredjeni komandant Devetog Vojno Pomorskog Sektora (VPS) admiral Miodrag Jokić koji je u Tribunalu, nakon što se izjasnio krivim za napad na Dubrovnik, osudjen na sedam godina zatvora. Granatiranje Dubrovnika je, prema oceni veća, bilo posledica napada jedinica JNA na brdo Srdj, jedinog strateški važnog položaja iznad Dubrovnika koji još nije bio osvojen.

Napad na Srdj, uvereno je veće, nije bio samovoljna i ishitrena odluka komandanta Trećeg bataljona 472. brigade, kapetana Vladimira Kovačevića, što je sugerisala odbrana i što je navedeno u zvaničnom saopštenju JNA o ovom napadu. Odluka o napadu na Srdj je, prema zaključku veća, doneta na sastanku starešina Devetog VPS 5. decembra 1991., kasno popodne u Kuparima.

Napad na Srdj započeo je rano ujutro 6. decembra i izvele su ga dve pešadijske jedinice uz stalnu podršku artiljerije. Veće je takodje zaključilo da je vatra usmerena na Dubrovnik uključujući i Stari Grad u trenutku kada su se “pripadnici jedinica JNA u napadu toliko približili tvrdjavi na Srdju da bi ih ugrožavalo nastavljanje artiljerijske vatre njihovih jedinica. Grad je najjače granatiran izmedju 9 i 11 sati tog jutra, zaključilo je veće.

Veće potvrdjuje da general Strugar jeste izdao naredjenje o obustavi vatre “negde oko 11 sati” ali ne svim jedinicama, te je prekid vatre bio neuspešan. Granatiranje je okončano popodne oko 16 časova. Ni general Strugar ni adrmiral Jokić do tada, zaključuje Veće “nisu preduzeli ništa da se napad na Srdj zaustavi”, iako je bilo jasno da je tokom napada bio ugrožen i dubrovački Stari Grad.

General Strugar, smatra veće, nakon toga, ništa nije preduzeo da se izvršioci protivpravnog granatiranja grada pronadju i kazne, zbog čega je odgovoran prema načelu komandne odgovornosti, odnosno kao nadredjeni jedinicama koje su učestvovale u napadu, a koje nije sprečio ili ih zbog toga kaznio.

U izrečenu kaznu od osam godina zatvora biće uračunato i 457 dana koliko je general Pavle Strugar proveo u Pritvorskoj jedinici UN nakon što se dobrovoljno predao 21. oktobra 2001. godine. (kraj)