HAG/DEN HAAG | 31.01.2013.

ODBRANA TRAŽI SLOBODU ZA SIMATOVIĆA

U završnoj reči odbrana predstavljala Franka Simatovića kao običnog operativca DB Srbije koji nije bio blizak sa drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata pa čak ni šefom službe Jovicom Stanišićem, niti je komandovao "Crvenim beretkama" i imao veze sa zločinima nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH

Odbrana Franka Simatovića je u svojoj završnoj reči ukazivala da je optuženi bio nisko pozicionirani operativac Državne bezbednosti Srbije i da kao takav nije mogao biti učesnik udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja nesrba sa velikih područja Hrvatske i BiH. Odbrana odriče vezu optuženog sa Slobodanom Miloševićem, Milanom Martićem, Ratkom Mladićem, Radovanom Karadžićem i kapetanom Draganom Vasiljkovićem, ali i sa prvooptuženim Jovicom Stanišićem.

Pobijajući tezu optužbe o Simatoviću kao "drugom čoveku službe" i "prvom saradniku" njenog šefa Stanišića, branilac Mihajlo Bakrač tvrdi da je odnos dvojice optuženih bio "ograničen" pravilima službe i da nije išao dalje od puke saradnje načelnika i običnog radnika. Njihovu bliskost juče je opovrgavala i odbrana Stanišića, očito u nameri da odrekne njegovu vezu sa događajima na terenu.

Odbrana tvrdi da se dokazi o kontaktima Simatovića sa ostalim članovima udruženog zločinačkog poduhvata svode na "dve fotografije, dva presretnuta razgovora i dva izvoda iz dnevnika Ratka Mladića", iz kojih se vidi da on ne uzima učešće u raspravama, niti je u bliskim odnosima sa ljudima s kojima razgovara telefonom, poput Radovana Karadžića.

Nema dokaza, smatra odbrana, da je Franko Simatović bio komandant jedinice DB Srbije "Crvene beretke" koja je, inače, bila poznata i pod nazivom "frenkijevci". Branilac Vladimir Petrović ukazuje da se optuženi na platnim spiskovima te jedinice potpisivao na mestu gde je stajalo: "za zamenika komandanta Milana Radonjića". Odbrana se posebno osvrnula i na video zapis proslave godišnjice jedinice u Kuli 1997. godine kada je Simatović održao govor i naveo da je pet hiljada pripadnika "Crvenih beretki" učestvovalo u 50 borbenih operacija širom Hrvatske i BiH od 1991. do 1995. godine i da je DB Srbije organizovala 26 kampova za obuku u područjima koje su Srbi u te dve države smatrali svojim. Odbrana kaže da su tadašnji Simatovićevi navodi "preuveličani, preterani i predimenzionirani" sa ciljem da se impresionira uvaženi gost – predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Zaključujući završnu reč, branilac Petrović je naveo da dokazi ukazuju da je Simatović bio kontraobaveštajni operativac, što objašnjava njegove česte boravke "van granica zemlje", odnosno u delovima Hrvatske i BiH pod srpskom kontrolom, kao i kontakte sa najvišim zvaničnicima tih entiteta i države Srbije. On, po odbrani, ne može biti srpski nacionalista jer mu deo porodice živi u Hrvatskoj, niti ima dokaza o njegovoj upletenosti u zločine i učešće u borbenim operacijama. Zato zahtevaju da bude pušten za slobodu.

Do kraja današnjeg zasedanja, optužbi je omogućeno da odgovori na argumente odbrane. Tužiteljica Maksin Markus/Maxine Marcus se, između ostalog, osvrnula na tvrdnju da je svečanost u Kuli zapravo bila "predstava za Miloševića", naglašavajući da nakon odlaska predsednika Srbije učesnici ceremonije "nisu čestitali jedni drugima na dobroj glumi" već su nastavili sa govorima i uručivanjem nagrada. Potom su se veću još jednom obratili branioci sa zahtevom sudijama da budu oprezni prilikom razdvajanja "tvrdnji od dokaza" i pozvali ih da se oslone samo na dokaze koji van razumne sumnje ukazuju na krivicu optuženih.

Tako je stavljena tačka na proces koji je počeo u junu 2009. a izvođenje dokaza okončano u septembru prošle godine. Predsedavajući sudija se na kraju zahvalio stranama na saradnji i prekinuo rad "do daljeg", odnosno do izricanja presude bivšim šefovima DB Srbije.