HAG/DEN HAAG | 30.01.2013.

ODBRANA: "PUSTITI JOVICU STANIŠIĆA DA UŽIVA U MIRU KOJI JE STVORIO"

Branilac bivšeg šefa DB Srbije Jovice Stanišića jučerašnji zahtev optužbe za izricanje kazne doživotnog zatvora vidi kao "težak čin" nepotkrepljen argumentima i zahteva da Stanišić bude pušten na slobodu jer dokazi upućuju da je bio čovek koji je predvodio mirovne inicijative a ne ratnu politiku Beograda

Već u prvoj rečenici današnje završne reči branilac Vejn Džordaš/Wayne Jordash je rekao da Jovica Stanišić treba da izađe iz sudnice "kao slobodan čovek bez mrlje na reputaciji". On smatra da optužbe o odgovornosti bivšeg šefa Državne bezbednosti (DB) Srbije za zločine u Hrvatskoj i BiH nisu dokazane i da mu treba omogućiti da se vrati kući i "uživa u miru u čijem je ostvarivanju učestvovao".

Džordaš se osvrnuo na jučerašnji zahtev tužilaštva da se Jovici Stanišiću i njegovom prvom saradniku iz srpske tajne službe Franku Simatoviću izrekne kazna doživotnog zatvora zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da se zločinima jedinica pod njihovom kontrolom etnički očiste veliki prostori Hrvatske i BiH. Odbrana smatra da zahtev za doživotni zatvor predstavlja "težak čin", naročito ako je bez valjanih dokaza kao u slučaju Stanišića, što "neće doprineti reputaciji Tribunala". Dokazi o učešću bivšeg šefa DB Srbije su, smatra branilac, "previše nepouzdani i premalo ih je o ključnim pitanjima".

Po prirodi svoje funkcije, Stanišić je, smatra Džordaš, morao biti blizak sa osobama koje su označene kao učesnici udruženog zločinačkog poduhvata – od predsednika Srbije Slobodana Miloševića, preko zvaničnika RSK Martića i Babića, do političkog i vojnog vođe bosanskih Srba Karadžića i Mladića. Bliskost sa njima, međutim, nije dovoljna da bi se dokazala odgovornost za zločine, navodi se u završnoj reči branioca koji smatra da se Stanišić viđao sa raznim visokim zvaničnicima da bi dobio "najbolje informacije", neophodne za ostvarenje njegovog legitimnog zadatka zaštite bezbednosti Republike Srbije.

Odbrana negira tezu tužioca po kojoj je Stanišić bio čovek Slobodana Miloševića za vezu sa vođama krajinskih i bosanskih Srba, a u svrhu ostvarivanja cilja da se Hrvati i Muslimani proteraju sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim. Branilac Džordaš tvrdi da je on zapravo bio izaslanik Miloševića koji je nastojao da "smiri" ekstremiste u Krajini i Republici Srpskoj i privoli ih da pristanu na mirovne sporazume. Bio je, kaže, "smireni diplomata" koji je "sačuvao razum u vreme ratnog ludila" i predvodio inicijative koje su dovele do mira.

Tužilaštvo tvrdi da su dvojica optuženih osnovali, obučili, finansirali, snabdevali i kontrolisali jedinice koje su činile zločine u Hrvatskoj i BiH, poput "Crvenih beretki", "arkanovaca" ili "Škorpiona", ali po braniocu nema dokaza da je Stanišić imao sa njima bilo šta. Tvrdi da optužba nije uspela da predoči dokaze o umešanosti Stanišića u podršku pomenutim jedinicama, pa je pribegla tezi da su njegove aktivnosti po tom pitanju "bile tajne". Tužilac tako, kaže Džordaš, pribegava "holivudskom prikazu" funkcionisanja DB Srbije i poredi njen rad sa "nelegalnim postupcima CIA i MI6 nakon 11. septembra 2001. godine".

U poslednjem delu današnjeg zasedanja počelo je izlaganje odbrane drugooptuženog Franka Simatovića. I njegovi branioci negiraju da je tužilaštvo bilo šta dokazalo, a najmanje Simatovićevu odgovornost za zločine koje mu stavlja na teret.