HAG/DEN HAAG | 12.02.2015.

ODBAČEN ZAHTEV MIĆE STANIŠIĆA ZA USVAJANJE DODATNIH DOKAZA

Transkript svedočenja Miće Stanišića na suđenju bivšem predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, neće biti usvojen kao dodatni dokaz u Stanišićevom žalbenom postupku

Žalbeno veće je odbacilo zahtev Miće Stanišića, bivšeg ministra policije bosanskih Srba, da u žalbenom postupku uvrsti dodatni dokazni materijal. Kao novi dokaz Stanišić je, naime, ponudio transkript svog svedočenja na suđenju Radovanu Karadžiću.

Bivši čelnici policije bosanskih Srba Mićo Stanišić i Stojan Župljanin su u martu 2013. godine prvostepeno osuđeni na po 22 godine zatvora zbog zločina koje su pripadnici srpske policije počinili u 20 bosansko-hercegovačkih opština. U februaru prošle godine, po obavezujućem nalogu, Stanišić je svedočio u odbranu bivšeg predsednika RS, Radovana Karadžića.

Obrazlažući odbacivanje zahteva, sudije su istakle da je Stanišić prekoračio sve dozvoljene rokove za njegovo podnošenje. Pored toga, sudije nisu ubeđene da informacije koje je izneo tokom svedočenja u odbranu Karadžića nisu bile ranije dostupne Stanišiću, obzirom da se radi o "ličnim saznanjima". Pravilo 115 Pravilnika o postupku i dokazima, na koje se Stanišić poziva, nalaže da je neophodno da dokazi budu nedostupni u vreme prvostepenog postupka kako bi mogli biti uzeti u razmatranje za naknadno uvođenje u dokazne spise.

Veće takođe ističe da je Stanišić dao intervju tužilaštvu, te da sudije "nisu uočile materijalne razlike" između tog razgovora i svedočenja na suđenju Karadžiću. Stoga veće smatra da neuvrštavanjem transkripta Stanišićevog iskaza na suđenju Karadžiću "neće uzrokovati neispunjenje pravde".

U obrazloženju o relevantnosti tog svedočenja, Stanišić je tvrdio da se njime osporavaju nalazi prvostepenog veća da je "bio upoznat i delio namere rukovodstva bosanskih Srba da se Muslimani i Hrvati nasilno proteraju" sa teritorija pod kontrolom bosanskih Srba, te da je bio deo udruženog zločinačkog poduhvata. Nasuprot tome, tužilac je naveo da je Stanišić mogao da "skroji" svoj iskaz na osnovu saznanja koje je imao o sadržaju prvostepene presude.

Odluci većine sudija suprotstavio se sudija Afanđe koji je, u izdvojenom mišljenju, naveo da je sudski proces "živ organizam" u kojem se stvari dešavaju i nakon prvostepene presude.