HAG/DEN HAAG | 17.12.2010.

ODBAČEN PRLIĆEV ZAHTEV

Proglašavajući se nenadležnim, predsednik Tribunala odbacio zahtev odbrane bivšeg premijera Herceg-Bosne da imenuje sudijski panel koji će razmotriti da li je Pretresno veće koje sudi šestorici bivših čelnika Herceg-Bosne sposobno da donese pravičnu presudu

Predsednik Tribunala Patrik/Patrick Robinson se proglasio nenadležnim da odlučuje o zahtevu odbrane Jadranka Prlića, bivšeg premijera Herceg Bosne, u kojem optuženi traži da se razmotri da li je Pretresno veće koje mu sudi dovoljno "funkcionalno i sposobno da razmatra i odlučuje kao kolektivno telo".

Prlićev branilac Majkl Karnavas je predložio da o tom zahtevu odlučuje ili panel sudija ili Biro u kojem se pored predsednika Tribunala nalaze još i potpredsednik suda i predsedavajuće sudije tri glavna sudska veća. Karnavas smatra da među sudijama u Prlićevom predmetu postoje "nepomirljive razlike koje se graniče sa mržnjom" što "pokreće sumnje u njihovu sposobnost da funkcionišu kao kolektivno telo" prilikom razmatranja dokaza i odlučivanja o krivici ili nevinosti optuženih. Ukoliko utvrdi da je "moralni integritet postupka narušen", Karnavas predlaže predsedniku da razmotri obustavu postupka.

Odbacujući zahtev odbrane, predsednik Robinson je ukazao da on, po Pravilniku o postupku i dokazima, nije nadležan da utiče na rad Pretresnog veća koje je zaduženo da "obezbedi pravičnost i ekspeditivnost procesa i njegovo odvijanje u skladu sa pravilima, uz potpuno uvažavanje prava optuženih i dužnu pažnju prema zaštiti žrtava i svedoka".

Prema Pravilniku, dužnosti predsednika su da "predsedava plenarnim sednicama, koordinira rad sudskih veća i nadzire rad Sekretarijata i izdaje uputstva" kao i da se savetuje sa članovima Biroa "o svim bitnim pitanjima koja se tiču funkcionisanja Međunarodnog suda". Imajući sve to u vidu, predsednik Tribunala smatra da nema nadležnost da odlučuje o zahtevu Prlićeve odbrane.

Jadranko Prlić se uz Brunu Stojića, Slobodana Praljka, Milivoja Petkovića, Valentina Ćorića i Berislava Pušića tereti za zločine nad muslimanskim civilima u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini 1993. i 1994. godine. Prema optužnici ti zločini počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata koji je predvodio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.