HAG/DEN HAAG | 07.12.2015.

OD ISLAMSKE DEKLARACIJE DO ISLAMSKE DRŽAVE

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, svedočeći u odbranu Ratka Mladića, okrivio muslimansko rukovodstvo za početak rata u BiH, a politiku Alije Izetbegovića i navode njegove "Islamske deklaracije" proglasio "pretečom sadašnjih ideologija radikalnog islama". Tužilac je to pobijao Karadžićevim intervjuom iz 1990. kada je rekao da u BiH "nema mesta panici" jer su se domaći Muslimani opredelili za "evropski način života uz očuvanje islamske vere"

Aktuelni predsednik Republike Srpske Milorad Dodik počeo je danas četvrti i poslednji nastup pred Tribunalom – kao svedok odbrane Ratka Mladića. Do sada je svedočio u tri različite prilike – prvo na raspravi o odmeravanju kazne Biljani Plavšić 2002. godine, zatim na poziv optužbe u predmetu Radislava Brđanina 2003. i, konačno, 2013. u odbranu Radovana Karadžića. Danas je opisao događaje i izneo impresije o vremenu kada je bio poslanik, prvo u parlamentu BiH ispred Saveza reformskih snaga, potom i kao nezavisni član skupštine bosanskih Srba.

Rat u BiH po Dodiku je počeo zbog nastojanja Muslimana da "majorizuju" ostale narode i proglase nezavisnu državu. U tome su im, priznaje, pomogli Hrvati, ali tvrdi da mu danas govore da su pogrešili i da nikada ne bi ponovili istu grešku. Muslimani su, po njemu, krivi za pokušaj uspostavljanja dominacije, samovolju u parlamentu, zloupotrebu javnih funkcija, formiranje Patriotske lige i, generalno, sve loše što se u javnoj sferi dešavalo uoči sukoba. Optužio ih je i za direktan povod za rat – ubistvo srpskog svata u Sarajevu 1. marta 1992. Po inerciji, rekao je da je Patriotska liga odgovorna i za zločin nad srpskim civilima u Sijekovcu krajem marta 1992, mada se u sudnicama Tribunala mnogo puta čulo da su to počinile hrvatske oružane snage.

Mada je i ranije, naročito nakon nedavnih terorističkih napada u Parizu, kroz pitanja Mladićevih branilaca i iskaze drugih svedoka odbrane sugerisana "bliskost" političkog pokreta bosanskih Muslimana 90-ih godina i radikalnih islamskih grupa današnjice, Dodik je prvi otvoreno ukazao na navodnu vezu među njima. Tvrdio je da je Alija Izetbegović "preteča sadašnjih ideologija radikalnog islama", a kao ključni dokaz navodi da je bivši predsednik BiH autor "Islamske deklaracije" iz 1970. godine u kojoj se, kako je rekao, zagovara uređenje države na šerijatskom pravu.

Ako je "Islamska deklaracija" zaista bila takav trn u oku bosanskih Srbima, to bi, ukazao je tužilac u unakrsnom ispitivanju, značilo da je morala biti "vruća tema" na skupštinskim zasedanjima bosanskih Srba. Bivši narodnih poslanik se sa takvom ocenom složio, navodeći da je bila često pominjana i da se redovno govorilo: "Kako je navedeno u Islamskoj deklaraciji Alije Izetbegovića..." Tim optužbe je, međutim, pretražio transkripte svih zasedanja, a tužilac Tiger/Tieger je saopštio rezultat – Islamska deklaracija pominje se prvi put na 35. skupštinskom zasedanju održanom 2. oktobra 1993. godine. Dodik se tu korigovao, rekavši da se o tome razgovaralo van sale, a da se na sednicama koristio sinonim "Alijina politika".

Tužilac je u nastavku ispitivanja pokazao da je čak i Radovan Karadžić uoči rata bio manje neprijateljski nastrojen prema Bošnjacima nego Dodik danas. Karadžić je, naime, u jednom intervjuu iz 1990. godine rekao da islamski fundamentalizam dolazi sa ljudima druge rase i drugog jezika, a ne od domaćih Muslimana, "slovenskog naroda, ljudi naše krvi koji su se opredelili za evropski kvalitet života uz očuvanje islamske vere". Upitan da li je to još jedan pokazatelj "široko poznate činjenice" da su bosanski muslimani "evropeiziran narod", svedok je odgovorio kontrapitanjem: "Hoćete da kažete da Srbi nisu?" Mada se najčešće ne osvrće na komentare svedoka o svom radu, tužilac je rekao da Dodikovu sugestiju "izričito odbacuje". Dodik je, na kraju, priznao da su Bošnjaci "najsekularniji muslimani u Evropi", ali uz ukazivanje da su 90-ih podržali ekstremne stavove Alije Izetbegovića.

Suprotno sugestiji Dodika da su potezi srpskog rukovodstva u BiH bili reakcija na muslimanski radikalizam, tužilac je ukazao da su Srbi zapravo imali unapred razrađen plan za ostvarenje svojih strateških ciljeva, koji su podrazumevali teritorijalno razdvajanje od druga dva naroda. Predočio je zapisnik sa sednice Predsedništva SFRJ iz decembra 1991. godine na kojoj se tom, tada već krnjem telu, obraća Radovan Karadžić. Rekao je da njegovo rukovodstvo ima "unapred spremljene poteze" koje će povlačiti "tek kad Alija neštozabrlja".

Na zasedanju skupštine Republike Srpske u Bijeljini iz januara 1993. godine odlučeno da "Muslimani nisu nacija", a Dodik se ne seća da li je bio prisutan. Ako jeste, glasao je "za", jer je odluka doneta jednoglasno. Njegov iskaz nastavlja se sutra.