HAG/DEN HAAG | 06.12.2013.

OBRAĆANJE OPTUŽENIH ZA KRAJ SREBRENIČKE ŽALBENE RASPRAVE

Oficiri vojske bosanskih Srba, prvostepeno osuđeni za genocid i druge zločine počinjene nakon pada Srebrenice, izvinjavaju se žrtvama i žale zbog zločina, ali negiraju svoju ulogu u njima

Na samom kraju žalbene rasprave na suđenju za srebrenički genocid, četvorica od petorice optuženih iskoristili su pravo da se obrate veću. Prvi je reč uzeo Vujadin Popović, bivši načelnik bezbednosti Drinskog korpusa, osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog učešća u genocidu. On se čudi što je veće zaključilo da je počinio genocid, a komandant njegovog korpusa Radislav Krstić, ranije osuđen na 35 godina zatvora, mu je u tome "samo pomagao". Ispada, navodi Popović, da su genocid počinila tri oficira vojne bezbednosti, a ne i komandanti jedinica koje su učestvovale u ubistvima i proterivanjima.

Optuženi kaže da nikada nije naredio nijedno ubistvo, nije bio na mestima pogubljenja, niti dao bilo kakav doprinos operaciji ubijanja. Zašto su onda, pita se on, dokazi tako izokrenuti? Zato što su, odgovara, pre njega u pritvoru Tribunala zajedno boravili brojni drugi optuženici za srebrenički genocid i imali vremena da smišljaju kako da sa sebe prebace odgovornost na druge. Tako je, kaže, profunkcionisao "sistem prazne stolice", odnosno svaljivanja krivice na one koji nisu prisutni, između ostalih i na njega.

Reč je, zatim, ponuđena bezbednjaku Glavnog štaba VRS Ljubiši Beari, takođe osuđenom na doživotni zatvor, ali se on zahvalio i rekao da nema ništa da kaže. Nešto rečitiji bio je Drago Nikolić, bivši načelnik bezbednosti Zvorničke brigade, koji je rekao da "iskreno žali zbog ljudi koji su pobijeni" i da bi voleo "da se to nikada nije desilo". Kada je operacija ubijanja počela, trudio se, kaže, da sačuva sebe i pripadnike vojne policije od učešća u tome, i svestan je da sada zbog toga "plaća cenu", odnosno služi 35-godišnju kaznu, koja žalbenom presudom, doduše, može biti povećana ili smanjena.

Bivši komandant Zvorničke brigade Vinko Pandurević je održao kraće "predavanje" o ulozi vojnih komandanata koji često ne kontrolišu svoje jedinice i dodao da je VRS bila decentralizovana struktura u kojoj su oficiri teško mogli vršiti "mikromenadžment". Kaže da su u streljanjima učestvovali pripadnici "drugih struktura" vojske bosanskih Srba i neki pripadnici njegove brigade, ali po tuđem naređenju. Žali zbog žrtava i izvinjava im se u svoje i ime brigade. On je već odslužio dve trećine 13-godišnje kazne i nada se skorom prevremenom puštanju na slobodu.

U ime Radivoja Miletića, koji ovih dana nije bio prisutan u sudnici, njegova zastupnica Nataša Favo/Faveau je pročitala pisano obraćanje koje je sastavio u Pritvorskoj jedinici. Tu ponavlja ranije navode odbrane da je imao ograničenu ulogu u pisanju Direktive 7 kojom je naređen nezakonit napad na enklave u istočnoj Bosni i negira svoje učešće u zločinima. Smatra da "za zločin nema opravdanja", ali tvrdi da je "častan čovek" koji se nema čega stideti i može "svakog pogledati u oči", uprkos tome što je osuđen na 19 godina zatvora. Žrtvama je izrazio "duboki naklon" a njihovim porodicama saučešće.

Tako je žalbena rasprava u predmetu "Srebreničke petorke" okončana i ostaje da se čeka konačna presuda.