HAG/DEN HAAG | 05.09.2013.

OBJAVLJEN "INTERNI MEMORANDUM" SUDIJE HARHOFA

U memorandumu naslovljenom na predsedavajućeg sudiju Antonetija, koji ga je prosledio potpredsedniku Ađusu, Harhof odbacuje Šešeljeve optužbe za "pristrasnost" i objašnjava zašto je i pod kojim okolnostima svoju zabrinutost zbog promene tribunalovog kursa izložio u pismu svojim danskim prijateljima i kolegama

Lavina podnesaka u "Slučaju Harhof" se nastavlja. U interesu transparentnosti postupka koji je na zahtev Vojislava Šešelja pokrenut protiv danskog sudije zbog njegove navodne pristrasnosti, odnosno "sklonosti" osuđujućim presudama optuženim Srbima, sudija Antoneti/Antonetti je ukinuo poverljivi status i naložio obelodanjivanje internog memoranduma kojim je sudija Harhof/Harhoffodgovorio na optužbe lidera srpskih radikala.

Većina u panelu sudija kojeg je imenovao potpredsednik Tribunala Ađus/Agius je, podsetimo, prošle sedmice podržala Šešeljev zahtev za diskvalifikaciju Harhofa, ali nigde u odluci nije navela da li je pri razmatranju uzela u obzir izveštaj sa suprotnim mišljenjem sudije Antonetija koji predsedava "Šešeljevim većem", kao ni memorandum u kojem je danski sudija objasnio svoj stav i odbacio optužbe o pristrasnosti. Zbog toga su i Antoneti i Harhof tražili "razjašnjenje" od potpredsednika Ađusa i panela kojeg je on imenovao, a tužilac Bramerc/Brammertz je taj propust naveo kao jedan od osnova u zahtevu za preispitivanje odluke o diskvalifikacijidanskog sudije.

U internom memorandumu naslovljenom na predsedavajućeg sudiju Antonetija, koji ga je prosledio potpredsedniku Ađusu, Harhof objašnjava zašto je i pod kojim okolnostima svoju zabrinutost zbog promene tribunalovogkursa izložio u pismu svojim danskim prijateljima i kolegama. To pismo se mimo njegovog znanja i volje nekoliko dana kasnije pojavilo najpre u danskim medijima, a potom i u ostatku sveta.

Pre nego što je napisao "inkriminisano pismo", sudija Harhof je na adrese istih prijatelja i kolega prosledio članke "Šta se dogodilo Haškom tribunalu?" i"Zagonetne presude u Hagu"koji su tih dana objavljeni u Njujork tajmsu/The New York Times i londonskom Ekonomistu /The Economist, a zatim preneti i u pregledu štampe koji svakodnevno priprema Press služba Tribunala. Podsećajući ih na te članke Harhof je, u sledećoj poruci prijateljima, napisao da oni "direktno upućuju na pojave koje izazivaju duboku zabrinutost kod mene i kolega koje srećem u hodnicima suda". Zabrinutost da je Tribunal promenio "kurs" odnosno sudsku praksu i oslobađajućim presudama generalima Gotovini, Markaču i Perišiću, kao i šefovima srpske tajne službe Stanišiću i Simatoviću, značajno podigao prag za krivično gonjenje i osudu visokih vojnih komandanata koji su znali za zločine svojih potčinjenih.

Nastojeći da shvati logiku tih presuda Harhof je, navodi, pokušao da pronikne kome bi moglo da bude u interesu takvo "prilagođavanje" tribunalove sudske prakse u utvrđivanju odgovornosti viših vojnih zapovednika. Pretpostavio je da je do toga najverovatnije došlo pod uticajem spolja, kao i da bi iza toga mogli stajati vojni establišmenti "dominantnih zemalja", trenutno angažovanih u oružanim konfliktima, poput Sjedinjenih država i Izraela. Pa je, dalje, pretpostavio da bi ti vojni establišmenti mogli da budu zainteresovani da se u međunarodnom krivičnom pravu ne uspostave krivično-pravni standardi po kojima bi njihovi generali mogli u budućnosti da budu osuđeni kao učesnici udruženog zločinačkog poduhvata ili za pomaganje i podržavanje zločina, osim ukoliko nisu aktivno učestvovali u zločinima ili "direktno usmerili" saučesnike da ih počine.

U tom kontekstu je, objašnjava Harhof, "dopustio mogućnost" da je predsednik Tribunala nekako podlegao uticaju spolja i prihvatio "stezanje" kriterijuma za krivičnu odgovornost generala, mada je dodao da se nikada neće saznati da li takvog uticaja ikada bilo.

Harhof, konačno, ukazuje da u pismu nema ni pomena o Vojislavu Šešelju i njegovom predmetu, budući da se njegova zabrinutost tiče isključivo krivične odgovornosti "visokih vojnih komandanata" što Šešelj svakako nije. Dalje, u pismu nisu ispoljene nikakve predrasude prema Srbima, Muslimanima ili Hrvatima, "pa čak ni prema generalima, kao takvima". Jer, zaključuje Harhof, on takvih predrasuda jednostavno nema, a u pismu "nema ni jednog elementa koji bi mogao baciti sumnju na moju nepristrasnost na tom suđenju".