HAG/DEN HAAG | 09.11.2015.

O ULOZI VOJSKE U OMARSKOJ I TOMAŠICI

Kada je 2003. godine svedočio u odbranu predsednika prijedorskog Kriznog štaba Milomira Stakića, bivši direktor rudnika Ljubija Ostoja Marjanović odgovornost za zločine u toj opštini prebacivao je na vojsku i policiju, a danas se, braneći Ratka Mladića, trudio da poštedi vojsku, pa je jedini krivac ostala policija i njen pokojni šef u Prijedoru – Simo Drljača

Primarna masovna grobnica Tomašica i sekundarna grobnica Jakarina Kosa u kojima su nakon rata u BiH pronađene stotine tela ubijenih nesrpskih civila iz Prijedora i okoline nalaze se na zemljištu Rudnika željezne rude "Ljubija". Iako je tokom rata bio direktor tog preduzeća, Ostoja Marjanović je danas, svedočeći u odbranu Ratka Mladića, rekao da ne zna ko je organizovao prikupljanje i pokop leševa na tim lokacijama.

Odgovarajući na pitanja branioca Miodraga Stojanovića, svedok je izričito tvrdio da vojska bosanskih Srba nikada nije obezbeđivala bilo koji rudnik u okviru kompleksa Ljubija, što znači da nije mogla ni vršiti pokop. Obezbeđenje su, tvrdi, činili radnici rudnika koji su nosili različite vojničke uniforme, od sivo-maslinastih do maskirnih. Tako je ostavio otvorenim pitanje odgovornosti za prikrivanje zločina u Prijedoru.

Osim istočnog rudišta Tomašica i centralnog kopa Jakarina kosa, u okviru kompleksa Ljubija radio je i rudnik Omarska u kojem je na početku rata oformljen logor gde su nesrpski zatvorenici zlostavljani i ubijani. Tvrdnjom da vojska nije obezbeđivala nijedan deo Ljubije, svedok je posredno odrekao odgovornost Mladićevih jedinica za događaje u Omarskoj.

Tužilac Artur/Arthur Traldi je u unakrsnom ispitivanju podsetio svedoka da je tokom iskaza 2003. godine u odbranu predsednika Kriznog štaba Prijedora Milomira Stakića, sa ciljem da amnestira civilno rukovodstvo, odgovornost za događaje u gradu prebacivao na vojne i policijske jedinice. Tada je, naime, rekao da su krajem maja 1992. godine "vojska i policija ušle u Omarsku". Danas je na pitanje da li stoji iza tog navoda rekao da je za policiju "sto odsto siguran", a za vojsku tvrdi samo da je "moguće". Pri tom kaže da se radilo o JNA, pa ga je tužilac podsetio da je u to vreme u BiH sa srpske strane ratovala samo Vojska Republike Srpske.

Kao što je, braneći Stakića, odgovornost za zločine u Prijedoru sa civilnih prebacivao na vojne i policijske vlasti, Marjanović se tako danas nije ustručavao da optuži policiju i njenog prijedorskog šefa – pokojnog Simu Drljaču – ali se zato trudio da poštedi vojsku. Optužba, s druge strane, sugeriše da se radilo o udruženom zločinačkom poduhvatu u kojem su učestvovale civilne, vojne i policijske vlasti. Za opis ratne atmosfere u gradu, tužilac se poslužio svedokovim rečima iz razgovora sa haškim istražiteljima iz jula prošle godine, kada je rekao da su "nesrbi u početku plaćali da ostanu u Prijedoru, a nakon nekog vremena davali novac da iz njega odu".

U dokaze je uveden dokument sa potpisom Sime Drljače kojim se Marjanoviću poklanja pištolj, uz izraze zahvalnosti za "saradnju i pružanje pomoći" prijedorskoj policiji. Svedok objašnjava da mu je pištolj poklonio ministar privrede Srbije, a da je Drljača napisao zahvalnicu na osnovu koje je dobio dozvolu za posedovanje i nošenje oružja.

Predkraj današnjeg ispitivanja, svedoku je postavljeno nekoliko pitanja o masovnim grobnicama na teritoriji rudarskog kompleksa Ljubija, ali se ubrzo prešlo na tzv. privatnu sednicu. Tužilac će ga o tome ispitivati sutra još desetak minuta i potom završiti unakrsno ispitivanje.