HAG/DEN HAAG | 23.08.2000.

NOVI ZAPLET U "SLUČAJU TODOROVIĆ"

Da li će se optužnica koja je u Srbiji podignuta protiv sedmorice osumnjičenih za "kidnapovanje" Stevana Todorovića i njegovu predaju SFOR, odraziti na zahtev odbrane da se optuženi oslobodi iz pritvora Tribunala i vrati u "zemlju utočišta", to jest u SR Jugoslaviju?

Gotovo pune dve godine odbrana Stevana Todorovića, optuženog za ratne zločine u Bosanskom Šamcu, nastoji da uveri sudije kako je njen branjenik "kidnapovan" na teritoriji Srbije i odatle nezakonito prebačen preko Drine, gde je izručen pripadnicima SFOR. Da bi to dokazala, odbrana je tražila uvid u dokumentaciju SFOR o Todorovićevom hapšenju, kao i otkrivanje identiteta osoba koje su u tome učestvovale. SFOR je, međutim, to odbio. Iz dva razloga. Prvo, jer smatra da Todorović - čak i da je zaista uhapšen na način na koji tvrdi - ne bi imao pravo da zbog toga bude oslobođen. Drugi je razlog bezbednosne prirode: otkrivanjem podataka koje traži odbrana, smatra SFOR, ugrozile bi se buduće akcije hapšenja optuženih za ratne zločine.

Kada je već izgledalo da će odluku o legalnosti Todorovićevog hapšenja sudije morati da donesu bez uvida u dokumentaciju SFOR zaključujući raspravu koja je o tome vođena 25. jula ove godine, sudija Patrik/Patrick Robinson je najavio da će Veće odlučiti "što je moguće pre"- odbrani se ukazala šansa da do traženih podataka dođe iz drugih izvora. U Srbiji je, naime, krajem jula u uhapšena i u međuvremenu optužena grupa ljudi koji su, navodno, 26. septembra 1998. na Zlatiboru "kidnapovali" Stevana Todorovića i predali ga SFOR za nagradu od 50.000 nemačkih maraka.

Todorovićevi branioci su odmah na to reagovali. Najpre su, 1. avgusta, uputili zahtev Sudskom veću da se od SR Jugoslavije u vidu "pravne pomoći" zatraži sva dokumentacija o "zlatiborskom kidnapovanju." Nakon toga braniocu su stupili u direktne kontakte sa užičkim istražiteljima i tužiocima, koji vode postupak protiv osumnjičenih "kidnapera". Obaveštavajući, prošle sedmice, Tribunal o merama koje su s tim u vezi preduzeli, Todorovićevi branioci su najavili da će od suda u Užicama tražiti da na procesu, čiji je početak predviđen za sredinu septembra, budu zastupljeni kao predstavnici oštećene strane, tj. "žrtve". Ukoliko im se to odobri, branioci će imati na raspolaganju svu relevantnu dokumentaciju o okolnostima Todorovićevog hapšenja te će, u tom slučaju, povući zahtev za traženje "pravne pomoći" od SRJ.

Ocenjujući najnoviji zahtev odbrane "preuranjenim", tužilaštvo u svom odgovoru ukazuje da Sudsko veće mora najpre da se izjasni o suštinskom "pravnom pitanju." A ono glasi: da li je nadležnost Tribunala nad optuženim Todorovićem obezvređena nekom navodnom nezakonitošću koja se mogla dogoditi prilikom njegovog hapšenja? Stav tužilaštva je da - čak i kada bi sve što Todorović tvrdi bilo tačno - to ne bi opravdalo odbacivanje optužnice protiv njega ili njegovo oslobađanje.

Izjašnjavanje sudija o tom "pravnom pitanju" se sa napregnutom pažnjom iščekuje ne samo u haškom tužilaštvu, već i u NATO, SFOR i drugim organizacijama i službama angažovanim u traganju za beguncima od međunarodne pravde i njihovom privođenju Tribunalu. Ulog u igri je, nesumnjivo, veoma velik i odluka sudija u slučaju Stevana Todorovića mogla bi da bude prekretnica. U oba pravca. Njegovo oslobađanje i "povratak u zemlju utočišta" bi, kao što je SFOR nedvosmisleno upozorio u pismu od 9. jula ove godine, uveliko obesmislili dalje operacije hapšenja optuženih za ratne zločine. Kao što bi, s druge strane, odluka sudija da okolnosti hapšenja ne menjaju ništa u njegovom statusu optuženog i pritvorenog, uveliko podstakla traganja za "kreativnim metodima" hapšenja optuženih za ratne zločine. I to ne samo onih koji su još u "domašaju SFOR", tj. u Bosni, već i onih koji su potražili neku "zemlju utočišta", kako je Todorovićeva odbrana neoprezno definisala SR Jugoslaviju.

Mirko Klarin